/ Околина Колашина претворена у пепео-

Пожара све више, а фале нам опрема, возила и 200 ватрогасаца

По наjавама метеоролога о очекивању изузетно топлог и сушног љета и њиховим подацима о количини влаге у земљишту коjа jе тренутно на изузетно ниском нивоу поставља се питање коjи су нам даљи кораци, наводи Горан Трипковић

Црна Гора улази неспремна у пожарну сезону, а због рекордно ниске влажности земље и најављеног сушног љета ватрогасци страхују да је пред нама ризична година посебно на приморју, што може угрозити животе и имовину грађана, али и туристичку сезону, оцјењују саговорници "Дана" који сматрају да би казне за пиромане требале драстично повећати. Док у Влади пребацују одговорност због неуспјеха у гашењу пожара у Колашину, ватрогасци страхују шта је следеће, а предсједник Струковног синдиката ватрогасаца Горан Трипковић за "Дан" каже да Црној Гори фали најмање 200 ватрогасаца, а да они који раде, посебно на сјеверу, немају ни основну опрему за гашење шумских пожара.

– Иако се задње двиjе године виде помаци у смислу боље организованости и опремљености локалних ватрогасно-спасилачких jединица, ниjе урађена адекватна анализа потреба за опремом, те jе тужна чињеница да Црна Гора jош увиjек нема адекватну опрему за одговараjући одговор у случаjу шумских пожара. Забрињаваjући jе податак да сви ватрогасци спасиоци немаjу личну заштитну опрему, иако се набавка исте мора сматрати приоритетном. Поред недостатка личне заштитне опреме, хронични jе недостатак савремене опреме за гашење шумских пожара. Прије свега то се односи на недовољан броj специjализованих ватрогасних возила коjи би се искључиво користили за гашење пожара шума. Броj возила коjа данас постоjе у Црноj Гори jе недовољан, локалне службе имаjу проблема са одржавањем истих, па све то доводи до проблема приликом гашења пожара у шумама, односно смањуjу оперативност. Поред возила потребно jе што приjе набавити и мале преносне пумпе, ватрогасне "крушке", самаре за ношење цриjева, итд. Наравно требало би урадити и квалитетне анализе за набавку ваздухоплова коjи би се користили у приликама избиjања пожара у шумама – истиче он.

Трипковић наглашава да су најлошије опремљени ватрогасци на сјеверу, који се већ боре са стихијама које у пепео претварају куће и хектаре шума.

– По наjавама метеоролога о очекивању изузетно топлог и сушног љета и њиховим подацима о количини влаге у земљишту коjа jе тренутно на изузетно ниском нивоу поставља се питање коjи су нам даљи кораци? Да ли да гледамо у небо и молимо за кишу или да се коначно ухватимо у коштац са проблемима и почнемо рjешавати исте? Ми већ 10 година упозоравамо на проблеме, али се о њима проговори тек кад наступи кризна ситуација. Тренутна влага у земљишту је јако мала у односу на вишегодишњи просjек, па ће уколико се обистине прогнозе о сушном љету доћи до раниjег сушења растиња, а то значи и до стварања више "горива" за пожаре на отвореном. Ако количина падавина буде као на прошлогодишњем нивоу може се очекивати да ће пожарна сезона почети и раниjе и траjати дуже. Иначе за ватрогасце пожарна сезона почиње у jуну и траjе до средине октобра. Треба напоменути да jе прошла сезона заобишла примориjе, па jе за очекивати, да ако изостану веће кише, престоjећа пожарна сезона на примориjу може бити изузетно тешка и дуга, а такав развоj сценариjа не погодуjе земљи у коjоj jе главна грана привреде туризам – указује Трипковић.

Јаки смо на ријечима, а на дјелу слаби

АНКЕТА ИЗ БИЈЕЛОГ ПОЉА:

Небојша Вуковић, Бијело Поље: Из године у годину нам се понаваљају исти проблеми. Пожари букте на све стране. Неке је тешко обуздати. Често и најчешће се каже да је у питању људски фактор. И стално се апелује да се не пали самоиницијативно, да се не крче шуме, и доводи у опасност околина. Али ништа не помаже. Уз све надовезала се немоћ државе да помогне због административних баријера. Ово се мора подићи на пуно озбиљнији ниво.

Мујо Балијагић, Бијело Поље: Радио сам у Швајцарској 23 године и о проблемима са пожарима ове врсте, какви нас овдје сналазе никад чуо нијесам. То је уређена држава која овај дио, кад је у питању Служба заштите и спашавања диже на много већи ниво. Сваки мањи град има комплетну опрему и све што им је потребно да интервенишу. Ово што се дешава у Колашину, а можда и негдје друго само показује да ова држава не функционише на прави начин. Зато се мора нешто у овом дијелу пуно боље одрадити.

Васо Обрадовић, Бијело Поље: Како човјек да реагује кад чује мјештане око Колашина који кажу да им горе куће и шуме, а да нико то не може да заустави. Докле смо стигли треба да се запитамо, кад нијесмо у стању да обуздамо ватрену стихију, која од ове може бити и већа и јача. И шта онда да радимо?Ми се само сјетимо кад нам се нешто деси и јаки смо онда на ријечима, а на дјелу се ништа не показује да се уради напор да се можемо суочити са оваквим пожарима.

Вебија Абазовић, Бар: Пожари су већ почели колико сам информисан из медија. Подручје Мркојевића је лани погодио пожар у којем је страдао велики број стабала маслина. Препоручио бих ватрогасцима да се боље огрганизију и да поставе дежурства и камионе на пунктовима у Сутомору, Вирпазару, Мркојевићима и Остросу, како би брже интервенисали. Не смије се дозволити да на терен не изађу правовремено, и да се касни. Колико сам ја упознат, барски ватрогасци имају потребну опрему за рад.

Река Личина, Бар: Колико пратим збивања, у сазнању сам да је пожарна сезона ове године почела много раније. За љето се најављују велике врућине, што значи да ће бити посла за ватрогасце. На подручју Мркојевића прошле године је избио велики пожар, у којем је изгорио велики број стабала маслина. Оно што очекујем од ватрогасаца је да се на вријеме организују, посебно у тим сеоским подручјима. На грађане апелујем да пазе када чисте имања, јер је то најчешћи узрок многих пожара на подручју општине.

Начелник Службе заштите и спашавања Бијело Поље Милоња Ракоњац каже да се сваке године суочавају са великим бројем пожара и да предњаче шумски, које најчешће изазивају људи. Он каже да у Бијелом Пољу имају опрему, али им недостаје људства.

– Нас је само 16, а четворица треба да иду у пензију. Имамо по четворицу у једној смјени, а законом је прецизирано да их мора бити седам, уз вођу смјене. Ми смо се надали да ћемо тај проблем ријешити, јер су четворица ватрогасаца прошла приправнички стаж, положили све неопходне тестове и сад кад смо требали да их преведемо у радни однос јер су нам потребни, као гром из ведра неба добијемо одговор Министарства финансија да нам то није дозвољено – казао је Ракоњац, додајући да им јуче није фалило посла јер су гасили пожаре у Добрињу, Муслићима, Рамчинима, Бојиштима, на Оброву, у Припчићима, као и у селима Папе и Трноваче.

Казнена политика за пиромане не постоји

Ксенија Меденица из Центра за заштиту и проучавање птица истиче да је тренутно активан огроман броj пожара широм Црне Горе, а у наjвећем броjу случаjева ради се о пожарима коjи настаjу након паљења ливада, пашњака, биљног отпада или било коjе друге врсте отпада.

– Заблуда jе да паљењем ливада и биљног отпада рjешење, већ напротив оваj чин само доноси штету, како природи, тако и људима. Ватра дjелуjе директно и индиректно на биљке, односно на вегетациjу и екосистем у цjелини. Изузетно високе температуре коjе се jављаjу приликом пожара могу да униште надземни, али и подземни дио биљке, што има за последицу промjену у изгледу предjела. Казнена политика када су пожари у питању, готово да у потпуности изостаjе. Изражена jе потреба за бољом међусекторском сарадњом између свих служби: комуналне полициjе и инспекциjе, ватрогасних станица, локалних самоуправа коjе би првенствено требале да се баве превенциjом пожара. Упоредо са поjачаним инспекциjским надзором, потребно jе радити на едукациjи грађана jер jе евидентно да недостатак свиjести о последицама паљења ливада и отпада доноси штету свим грађанима Црне Горе и природном богатству коjе имамо – истиче Меденица.

Из Службе заштите и спашавања Општине Бар, као и свих осталих, апеловали су на грађане да се уздрже од паљења ватре на отвореном простору, и на тај начин дају допринос у спречавању појаве и ширења пожара. Начелник Службе, Дарко Видаковић, каже да увелико обављају припреме за сезону.

– Ове године отворићемо пожарне пунктове у Сутомору и на Великом пијеску, мада то зависи и од тога да ли ћемо успјети да запослимо десет сезонаца. У току су тендери, и нема сумње да ће Општина све то одобрити. Такође, Општина је расписала и тендер за набавку једног возила мањег габарита за нас, а једно возило ћемо добити из донације – казао је Видаковић.