Надлежна тијела у Црној Гори морају пронаћи начине и моделе да притварање миграната буде посљедња опција и да што више примјењују алтернативне мјере, а неопходно је јачати институционалне и кадровске капацитете када је у питању ефикасно спровођење поступака према мигрантима.

То је саопштено на завршној конференцији у оквиру пројекта „За дјелотворније политике заштите миграната у Црној Гори“, који спроводи Центар за демократију И људска права (ЦЕДЕМ) уз подршку Групе 484 у оквиру пројека “Безбедност за људе и границе - борба против кријумчарења миграната на Западном Балкану”, који финансира Европска унија посредством Европске комисије.

Директорица ЦЕДЕМ-а, Милена Бешић, казала је да државе региона настоје да се прилагоде насталим околностима масовних миграционих процеса преко својих територија.

 - Регион Југоситичне Европе представља транзитно чвориште за кријумчарење, трговину људима и илегалне миграције и на надлежним органима сваке државе је да се строго придржавају и поштују међународне стандарде и национални правни оквир у погледу гарантованих права миграната. Један од највећих изазова у области миграција у контексту све већег прилива миграната и незаконитог преласка граничних прелаза и илегалног боравка на територији једне државе, свакако је обезбјеђивање поштовања достојанства сваког појединца, његове личне слободе и безбједности, уз пажљиво испитивање свих околности приликом ограничавања те слободе, задржавања и притварања - указала је Бешић.

Црна Гора, како је казала, има лакшу ситуацију у односу на Србију, Босну и Херцеговину и друге земље региона, јер главне руте не пролазе кроз нашу државу.

 - Али никад не знамо да ли то може да се промијени и због тога је битно да имамо довољно капацитета, нарочито да имамо људске ресурсе и оспособљене службенике да на најбољи начин одговоре изазовима пред којима се можемо наћи - рекла је Бешић.

Пројектни координатор ЦЕДЕМ-а, Матија Миљанић, казао је да је пројекат имао за циљ да допринесе бољем и хуманијем приступу управљања миграцијама као и побољшању равнотеже између поштовања људских права и основних слобода миграната и безбједности граница Црне Горе.

 - Пројектне активности су адресирале институционалне и кадровске капацитете, када је у питању ефикасно спровођење поступака према мигрантима, кроз оснаживање капацитета, знања и вјештине релевантних актера као и јачањем мултисекторске сарадње организација цивилног сектора, медија, међународних организација и државних институција на пољу заштите и унапређења права миграната - рекао је Миљанић.

Највећа активност пројекта је, како је навео, била дводневна академија “Примјена алтернативних мјера притварања у контексту миграција”, на којој су учествовали представници Црвеног крста, Дирекције за азил, Сектора граничне полиције, основних државних тужилаштава у Пљевљима, Бијелом Пољу, Рожајама, Дирекције за прихват странаца који траже међународну заштиту и Центра за обуку у судству и државном тужилаштву.

- Жељели смо да допринесемо да људи који раде у тим институцијама на бољи и квалитетнији начин могу да приступе овим изазовима, а поготово да могу на бољи начин радити са угроженим категоријама друштва - казао је Миљанић.

Извршни директор НВО “Форум за евроатлантске перспективе”, Бојан Бугарин, рекао је да су 2018. године у оквиру Закона о странцима први пут дефинисане блаже мјере које представљају алтернативу смјештају у прихватилишту за странце које представља класични имиграциони притвор са мјером ограничење слободе кретања.

 - Државни службеници који се баве миграционом проблематиком и различитима аспектима миграционих питања показали су висок степен обучености, знања, када је у питању примјена алтернативних мјера. Међутим, оно што недостаје је број случајева гдје смо у пракси имали конкретну примјену неких од алтернативних мјера - казао је Бугарин.

 - Када говоримо о имиграционом притвору и о мјерама ограничавања слободе кретања, прво примјећујемо озбиљне пријетње које може имати на ментално и физичко здравље миграната. Примјеном алтернативних мјера долазимо до ситуације да мотивишемо реализацију и остваривање осталих права која припадају сваком мигранту. Јер чињеница је да класични имиграциони притвор може да створи недостатак ефикасног приступама основим правима миграната - рекао је Бугарин.

Навео је да су алтернативне мјере подложне судској провјери, да њихова имплементација доприноси унапређењу управљања миграционим процесима и политикама, а значајна је и финансијска уштеда и исплативост.

 - Неопходно је подстицати даљи развој алтернативних мјера и настојати да се пропишу и друге врсте алтернативних мјера које би биле примјењиве и корисне у контексту миграционих прилика у Црној Гори. Потребно је што више радити на индивидуализацији сваког конкретног случаја. Надлежна тијела морају пронаћи начине и моделе да притварање миграната буде посљедња опција а да прије ње буде примијењено што више алтернативних мјера - објаснио је Бугарин.

Замјеница Заштитника људских права и слобода за област заштите од дискриминације, рањивих група и родне равноправности, Нерма Добарџић, указала је да је у извјештају, који се тиче Сектора за заштиту од дискриминације, констатовано да је је примјетно недовољно познавање самог појма дискриминације, елемента дискриминације и њених појавних облика.

 - Треба радити на подизању свијести о појму дискриминације, нарочито када говоримо о рањивим групама. Истраживања су указала и да постоји недовољно познавање појма миграције и ове проблематике -  казала је Добарџић.

И она сматра да алтернативне мјере треба што више да се примјењују.

Добарџић је рекла да Црна Гора не враћа ниједног мигранта у ситуацији када сматра да би он био суочен са ризиком од ускарћивања економских, социјалних, културних права или би био изложен нехуманом или понижавајућем поступању у земљи гдје намјерава да се врати, јер би то било у супротности са принципом забране протјеривања и враћања.

 - Када су удаљења у питању, општи закључак Заштитника је да су обављена уз сагласнот лица која се удаљавају и уз поштовање њихових права и да је главни мотив лица која су напустила матичну државу економске природе, а Црна Гора им користи као транзитна зона ради уласка у земље Европске уније - појаснила је Добарџић.

Подсјетила је на ранију оцјену Заштитника да надлежни према мигрантима углавном поступају поштујући њихова права.