Боксер лављег срца- тако би у три ријечи најбоље описали Никшићанина Ратка Божовића, ког су већ прогласили шампионом како и у рингу и у хуманости.
Са пуних 37 година боксерског стажа и бављења овим, како га често називају, витешким спортом Ратко је стекао велику репутацију. Ван спорта срдачан и предусретљив никшићки витез за Портал Дан прича о свом највећем животном подвигу- донирању бубрега за суграђанку Радмилу Раичевић.
За Нову годину поносни Никшићанин има само једну жељу- да се његова вољена Црна Гора коначно врати својим правим корјенима.
- Моји преци су из Старе Црне Горе, из Катунске нахије. Заиста никад нисам био нарцис, али сам неизмјерно поносан и срећан због овог мог чина- започиње причу Драшковић за наш портал.
Патриотизам и родољубље пренио је и на свог сина Бошка, који је успјешно кренуо очевим стопама, па је сада са укупно 120 међународних мечева својеврсни рекордер међу црногорским боксерима.
Са друге стране, Ратко у свом дому има прегршт медаља, а последњи меч одиграо је 2018. године. А прича о донирању бубрега и најљепшој хуманој причи 2021. године почела је сасвим необично, а неки ће рећи чак и филмски. Ратко каже да му се прошле године у сну јавила покојна сестра која му је рекла да би вољела да своју храброст и јунаштво искаже тако што ће помоћи другом у невољи.
- То је за мене био Божји знак и одмах сам знао шта треба да радим. Многи су покушали да ме разувјере, али ја сам већ донио одлуку и то је било завршено. Одмах сам позвао мог пријатеља који ми је предочио да свеукупно десет људи чека на бубрег у Никшићу. Питао ко је први на листи. Није ме интересовало ништа, ни политичка припадност, нити вјера, нација, само да помогнем. То је била Радмила коју никад у животу нисам видио- каже Ратко.
И дан данас се сјећа њене неизмјерне среће кад је позвао.
Ипак, каже да ништа од овога не би било успјешно да се није појавио Горан Ђуровић који је донирао новац за трошкове трансплатације.
- Нисам могао да вјерујем, мислио сам да се неко шали са мном. Од тада ми га зовемо нашим братом. Човјек је пошао у фирму и својим запосленима предочио кратко и јасно "Или ћемо дати читаву суму или нећемо давати ништа". Да не помињем колико нам је све ово вријеме помагао око документације. Морам нагласити да има много храбрих људи који би се одважили и урадили ово што сам и ја, али проблем су увијек финансије. То је једина кочница- искрен је Ратко.
У Турској су једном одбили за трансплатацију, али Ратко и Радмила нису одустајали.
- Сами одлазак захтијева много новца: смјештај, карте. Много стреса и много одрицања, бројних налаза, провјера типизације параметара. Скоро 20 дана морате провести у клиници, али све је прошло добро и то је најважније- додао је Драшковић.
Тако се Радмила у тренутку објављивања овог текста налази у топлини свог дома и наставиће свој живот здраво и весело захваљујући Ратковог одважности.
- Њена мајка сада сигурно плаче од среће. Рекао сам им кад смо имали разних препрека једну реченицу и то је и дан данас остало "Сада имате мене и никад вас нећу оставити".
У челичном срцу Катуњанина са Чева има мјеста за све добре људе овог свијета.
- Моји преци су били прави Црногорци, за разлику од ових новокомпонованих. Трудио сам се цијелог живота да их не обрукам и драго ми је што сам успио у томе. Моја држава се коначно враћа својим правим корјенима. Да, ја вјерујем у Његошевску Црну Гору-закључује разговор Ратко Драшковић.
