Стратегиjа реформе jавне управе, Нацрт закона о измjенама и допунама Закона о слободном приступу информациjама, као и сет медиjских закона укључуjући и Медиjску стратегиjу, коjи се израђуjу на транспарентан и инклузиван начин, што наши европски партнери и препознаjу, побољашаће квалитет и учинковитост пружања услуга, оптимизовати jавни сектор и уредити област медиjа - саопштено jе из Министарства jавне управе, дигиталног друштва и медиjа коjим руководи Тамара Срзентић.
- У наредном периоду настављамо да, са партнерима из цивилног сектора, медиjа, jавне управе и академске и међународне заjеднице, довршавамо, усваjамо и спроводимо стратешка документа коjа по европским стандардима уређуjу ресоре и процесе коjима управљамо - наводе из Министарства.
Како подсjећаjу, у агенди Владе, реформа jавне управе jедан jе од три кључна стуба у процесу интеграциjа Црне Горе у Европску униjу.
- Влада и Савjет за реформу jавне управе пружаjу снажну подршку за постизање кључних резултата у области реформе jавне управе како би функционисала по принципима добре jавне управе. Низом акциjа, дjеловањем Владе и Савjета за реформу jавне управе, усваjањем Динамичког плана акциjа до краjа ове године, кроз радне тимове образоване у сарадњи са цивилним сектором, Унивезитетом, заjедницом општина, посвећено се ради и реализуjу активности усмjерене на постизањуе резултата у области проактивног обjављивања информациjа, кадровског планирања и развоjа система оцjењивања запослених у jавноj управи, као и мjера коjе се односе на успостављање jединствених регистара о запосленима у jавноj управи коjи ће омогућити даље мjере у правцу ефикасниjег рада jавне управе - наводи се у саопштењу Министарства jавне управе, дигиталног друштва и медиjа.
Стратегиjом реформе jавне управе 2022-2026 као кључни циљеви дефинисани су развиjање компетенциjа запослених у jавноj управи, потреба да на правом мjесту буду прави људи, евалуациjа њиховог рада, професионализациjа, одговорност, транспарентан и одговоран рад институциjа.
- У овом тренутку, Нацрт Стратегиjе реформе jавне управе 2022- 2026 jе у Европскоj комисиjи и након пажљивог сагледавања инпута добиjених од наших европских партнера, Стратегиjа ће се наћи на jавноj расправи. У Извjештаjу се наводи да се измjенама Закона о државним службеницима и намjештеницима, из jануара ове године, коjи jе израђен и усвоjен приjедлог посланика парламентарне већине, уведени су нижи квалификациjски захтjеви за запошљавање вишег руководећег особља - наводе и з Министарства.
Истичу да подаци у пракси показуjу да jе примjена Закона знатно повећала конкурентност кандидата/киња на конкурсима и то у овоj години за преко 70 одсто у односу на раниjу 2020. годину, што, ккао додаjу, потврђуjе да jе од формирања ове Владе постала отворен доступан и примамљив послодавац за све, а не само одабране.
Наглашаваjу да су jавни позиви за именовања у в.д. стања постали су пракса, а по први пут, поред квалификациjа и експертиза, захтиjевани су и вриjедносни и организациони стандарди кандидата.
- Измjене и допуне Закона о слободном приступу информациjама (СПИ) jош jедан су велики приоритет Министарства. Након детаљног и широког консултативног процеса са представницима цивилног сектора и међуресорних састанака, припремили смо нацрт Закона и Акционог плана коjи jе добио позитивно мишљење Европске комиjе. Ово нам jе jасан сигнал да су принципи отворености и инклузивности, коjе смо уткали у процес израде овог документа, већ препознати и да ће за нас постати стандард и пракса и у будућим процесима. Измjене Закона о слободном приступу информациjама до краjа мjесеца ће бити предложене Влади, а потом и Скупштини на усваjање. Паралелно са измjенама Закона, претходних мjесеци смо анализирали све изазове у остваривању права на СПИ и с тим у вези, заjедно са измjенама Закона о СПИ, предложићемо Влади Акциони план са конкретним акциjама за jачање капацитета органа, повећање транспарентности и оснаживање капацитета Агенциjе за СПИ као надзорног органа - наводи се у саопштењу.
Истичу да се развоj демократског друштва темељи се на доброj сарадњи органа државне управе са невладиним сектором.
- И у Влади смо свjесни корективне улоге организациjа цивилног друштва, као и експертске подршке коjу пружаjу институциjама. Ове године jе за проjекте и програме невладиних организациjа из државног буџета опредиjељено 4,6 милиона еура, у односу на 4,3 милиона колико jе издвоjено прошле године. Савjет за сарадњу органа државне управе и невладиних организациjа наставио jе са радом у 2021. години и одржао jедну сjедницу, након чега му jе истекао мандат. У току jе припрема нове Одлуке о Савjету.
У протеклом периоду нагласак jе, такође, стављен на модернизациjу и дигитализациjу jавне управе стварањем неопходних темеља и предуслова за унапређење интероперабилности и пружања дигиталних услуга усмjерених на корисника. Ставили смо на располагање 18 регистара коjи омогућаваjу повезивање података између различитих органа по службеноj дужности, уз смањење административних процедура, као и нови портал Владе осмишљен у складу са потребама корисника. У наредном периоду ће се интензивно радити на даљем унапређењу услуга за потребе грађана - поручуjу из Монистарства.
Кроз будуће оснивање и дjеловање Монтенегро Дигитал-а, Канцелариjе за иновациjе и дигиталне сервисе, по узору на моделе коjи већ постоjе у владама Америке, Канаде, Велике Британиjе, наводе да имаjу за циљ да граде интерне људске и инфраструктурне капацитете за развоj дигиталних сервиса, како би пружали боље jавне дигиталне услуге и политике грађанима Црне Горе.
- Овим проjектима смањуjемо зависност у имплементациjи неких сервиса од стране екстерних добављача, а градимо интерну покретачку развоjну снагу. Посвећени смо стварању амбиjента за уређење медиjске сфере у складу са наjвишим међународним и европским стандардима што смо потврдили одлуком да у сарадњи са медиjском заjедницом, цивилним сектором припремимо Медиjску стратегиjу до 2026., први такав документ у Црноj Гори. Циљ нам jе доћи до рjешења коjа су оптимална, имаjући у виду сложену ситуациjу и оштру поларизациjу у друштву што jе примjећено и у овом Извjештаjу. Намjера нам jе да до рjешења долазимо диjалогом, да она буду примjењива, због чега желимо да у консултациjе у фази припреме сета медиjских закона укључимо медиjску заjедницу и представнике организациjа цивилног друштва - наводи се у саопштењу.
И даље су, како истичу, jако забринути због учесталих напада на новинаре и нерjешавања раниjих случаjева, као што jе убиство главног у одговорног уредника листа „Дан“ Душка Jовановића.
- Наставићемо да пружамо подршку Комисиjи за праћење поступања надлежних органа у истрагама случаjева приjетњи и насиља над новинарима, убистава новинара и напада на имовину медиjа, jер напади на новинаре и имовину медиjа мораjу добити правни епилог, медиjске слободе мораjу бити заштићене, а новинарима омогућено да се, без притисака и цензуре, професионално баве своjим послом - закључуjе се у саопштењу.
