Нелегално коришћење државних природних ресурса попримило jе драматичне размjере. Процеси коjи су пред нама тек ће показати стварне последице децениjског уништавања, оцијенио је у интервјуу за "Дан" министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Александар Стијовић. Истакао је да су од самог почетка кренули у борбу за заштиту природних ресурса чиjим експлоатисањем jе могло доћи до далекосежних последица у виду нестаjања водоизворишта, угрожавања великих инфраструктурних проjеката, измjештања рjечних корита, поплава, нестаjања шумских површина, ширења шумских болести, поjаве ерозиjе и клизишта...
– Природни ресурси су експлоатисани прекомjерно и неконтролисано. Значаj сузбиjања нелегалних активности ниjе само у спречавању радњи коjе су у супротности са законом, а коjима смо свакодневно свjедоци, већ и у повећању прихода државе и можда jош битниjе у спречавању већих последица по природу и окружење. Ипак, треба имати у виду да се ради о крађи државне имовине те да кључну улогу мораjу имати правосудни органи, у првом реду тужилаштво, како би ресурси били траjно заштићени. Овим смо тек почели процес заштите и опоравка природних ресурса и у даљем поступку jе неопходно приjе свега да удаљимо из корита и са оближњег земљишта све субjекте, да извршимо потребна мjерења и процjене, када ћемо тек моћи говорити о пуним размjерама штете и мjерама коjе ћемо предузети у циљу санациjе и даљих радова. Освиjетлили смо проблеме и позвали друге надлежне институциjе да поступе у складу са надлежностима, увиде стање на терену и шта jе чиjа одговорност, изјавио је Стијовић.
• Коjи су кључни проблеми са коjима сте се суочили током прве године мандата?
– Имали смо привремено финансирање због кашњења са усваjањем агробуџета. Морали смо циjелу годину све мjере коjе су усмjерене према пољопривредним произвођачима да реализуjемо у другоj половини године и то jе био озбиљан изазов. Затекли смо заостале вишкове, што смо ипак успjели да риjешимо – све што jе произведено у 2021. години, уз вишкове из 2020. продато је уз нашу подршку, захваљуjући доброj сарадњи са трговачким ланцима, и први пут ниjесмо имали тржишних вишкова. Посебан проблем представљали су и глобални изазови, сви поремећаjи коjи су изазвани ковидом у пољопривреди су се испољили на начин што jе мање површина засиjано. Зато jе било и мање хране, а циjена jе била већа. Такође, суочили смо се са проблемом раста циjена нафте коjи jе директно погодио производњу хране зато што су инпути порасли. Затекли смо потпуни недостатак визиjе развоjа сектора. У претходном периоду ишло се линиjом мањег отпора, без идеjе како да се унаприjеди и развиjа сектор и ту сам посебно поносан на своj тим и колеге, зато што су наше заjедничке идеjе покренуле развоj сектора и поjачале га чак и са мањим средствима у односу на претходне године. Затекли смо непостоjање рибарских лука и децениjама стару рибарску флоту. Ниjесмо имали завршене секторске анализе коjе су предуслов доношења стратешких докумената, као ни попис пољопривреде. Осим тога, суочили смо се са низом проблема у сектору ловства, шумарства, водопривреде, проблемима са нелегалном експлоатациjом природних ресурса шума и рjечног материjала, као и неуређено стање у коришћењу рибљег фонда и ловног.
Jачали смо и одржали пољопривредну производњу, у просjеку смо за сваки сектор издвоjили 10 одсто више него што су у претходним годинама, што jе било неопходно да бисмо одржали производњу и очували доходак пољопривредних произвођача.
Имали смо, према риjечима наших старих пољопривредника, можда наjтежу годину што се тиче проблема са елементарним непогодама. Имали смо поплаве у почетку године, сушу током године, као и пожаре. Људи не памте да су морали да полажу сиjено током августа или септембра. Упркос наслеђу вишедецениjске девастациjе и броjним затеченим проблемима у пољопривредном сектору, пандемиjи ковид-19, кризи на тржишту сточне хране и инпута за пољопривредну производњу, те броjним опструкциjама са коjима се свакодневно суочавамо, у кратком временском интервалу успjели смо да реализуjемо све агробуџетске мjере и да остваримо напредак у свим секторима пољопривредне производње.
• Шта су приоритети овог ресора у 2022. години?
– Приjе свега циљ нам jе jачање пољопривредне производње кроз снажниjу и издашниjу подршку. Свако улагање у пољопривреду, у здраву храну, у сигуран прозвод jе капитално улагање, улагање у економску независност земље, jер ми смо до сада увозили преко 80 одсто пољопривредних производа коjе сами можемо да произведемо. Готово 500 милиона увоза хране, од чега наjвећи дио можемо произвести, стога улагање у jачање сектора представља императиве у наредном периоду. Кренули смо у реформе у шумарском сектору како бисмо на бољи начин валоризовали наше шумске ресурсе. Циљ нам jе да креирамо предузеће у државном власништву и нови модел коришћења шума. На таj начин ћемо омогућити развоj дрвне индустриjе. Желимо да завршимо усаглашавање националног са законодавством Европске униjе и оваj процес jе у току. То jе процес на коме радимо свакодневно за сваки сектор за коjи jе надлежно ово министарство. С тим у вези апсолутни приоритет jе испуњавање завршних мjерила за поглавља коjа се односе на пољопривреду, безбjедност хране и рибарство.
Кренули смо у борбу против корупциjе и криминала, за заштиту риjечних токова и шума, на чему ћемо до краjа истраjавати. Први предуслов за очување села и развоj пољопривреде представља путна и водоводна инфраструкутра. Стога наш приоритет биће довођење воде до сваког села у Црноj Гори у наjскориjем року. Данас имамо десетине села гдjе људи немаjу приступ води, такво село не може да опстане. Развоj руралног туризма и повећање туристичке понуде у руралним подручjима jош jедан jе од наших стратешких циљева. Стварамо основе за изградњу рибарских лука, одвоjили смо средства и у наредном периоду ћемо радити на рjешавању свих осталих проблема и то jе нешто на чему ћемо радити заjеднички са осталим министарствима. Наравно jедан од наших приоритета jесте даље jачање сектора коjи прати безбjедност и квалитет хране. Производимо мало хране, али одличног квалитета. Морамо створити предуслове да производимо много више jер имамо потенциjала за то. То jе нешто на чему се мора радити, да би наши грађани знали шта jеду и да би били сигурни у квалитет. Зато ћемо наставити рад на jачању сектора, од законске легислативе, кадрова, до свих прописа, шта та храна садржи и у коjоj мjери и како бисмо били сигурни гдjе jе произведена да можемо да jе пратимо.
• Какво jе стање у пољопривреди, колико jе пољопривредника и у каквим они условима раде?
– Када разговарате са људима у селима увиjек ће да вам кажу да им требају вода, струjа, пут, приjе свега осталог, jер не можете jачати пољопривредну производњу без основне инфраструктуре. У овоj години урадили смо преко 100 километара руралних путева. Урадили смо преко 100 водовода и jош десетине других обjеката попут бунара, бистиjерни, свега оног што на селу кажу да им jе неопходно да би опстали.
Укупан броj регистрованих пољопривредника на 24.12.2021. године jе 15.498 и то: породичних пољопривредних газдинстава 15.224, правних лица 274, а броj жена носилаца пољопривредних газдинстава jе 2.299. Старосна структура носилаца пољопривредних газдинстава: млађи од 20 година 55, између 20 и 30 година 754, између 30 и 40 година 1.589, између 40 и 50 година 2.786, између 50 и 60 година 3.919, између 60 и 70 година 3.892, стариjи од 70 година 2.229. Структура носилаца према школскоj спреми: незавршена основна школа 305, основна школа 3.395, средња школа 9.128, виша школа 696, факултет 1.700 носилаца пољопривредних газдинстава. Циљ нам jе да помогнемо људима на селу. Људи на селу кажу да им требаjу стока, путеви и вода. То jе оно што су за ових годину захтиjевали од овог министарства. То jе нешто што смо препознали и у сарадњи са Министарством финансиjа и социjалног старања смо припремили проjекат коjим ће потребе наших пољопривредника бити обухваћене.
Jедан од приоритета у проjекту jе подршка за изградњу руралне инфраструктуре како би у наредном периоду обезбиjедили неопходне основне услове за живот за свако домаћинство у Црноj Гори.
