Према званичним подацима, у овој области, из плавско-гусињског краја тренутно је ангажовано свега осам радника. Дрвопрерађивачима је онемогућемо да из државних шума обезбиједе сировину за рад. Локалном становништву није дозвољено да у својим општинама дођу до огријевног двета. Све се то дешава, јер су концесије на шуме последњих деценија добијали привилеговани концесионари са стране, док су власници мањих пилана и погона са овог подручја елиминисани. Ти концесионари су дрвну масу на тржиште углавном пласирали у обловом стању далеко од Плава и Гусиња, док су значајне количине трупаца на илегалан начин завршавале на Косову и Албанији, гдје је уведен мораторијум на сјечу шума. Привилеговани концесионари су држави кубик листопадног дрвета плаћали по 6 еура, а кубик четинарског дрвета по 17 еура, што је десет пута мање од тренутне тржишне цијене. На тај начин су причињене огромне штете и држави и локалној заједници. Постоје основане сумње да су концесионари експлатисали знатно више дрвне масе од оног што је званично одобрено, стичући тако, на незаконит начин, огромну добит. Концесионари су за собом, транспортујући балване тешким камионима, реметили природну равнотежу, уништавали локалне путеве и водоизворишта.

Ограничавајућу околност за набавку дрвне масе у општинама Плав и Гусиње представља и то што 70 одсто шума на овом подручју припада Националном парку „Проклетије“, гдје је забрањена сјеча стабала.