У Црној Гори годишње од карцинома оболи око 20 дјеце, док су прошле године малигна обољења регистрована код преко 3.000 одраслих, показују подаци Института за болести дјеце и Клиничког центра Црне Горе (КЦЦГ) који су достављени "Дану".
Према овим подацима, буквално сваког дана по осам грађана оболи од најтеже болести.
У Института за болести дјеце кажу за наше новине да су наjчешћи хематолошки малигнитети код дјеце леукемиjе и лимфоми, а потом тумори централног нервног система (ЦНС).
– Тренутно се на Одjељењу за хематологиjу и онкологиjу Института за болести дjеце (ИБД) лиjечи jеданаесторо дjеце. У зависности од типа канцера, код неке дjеце се комплетна диjагностика и лиjечење могу спровести у нашоj земљи, док се код неких типова малигнитета, рецимо солидних тумора, неке процедуре не могу спровести у Црноj Гори, па се дjеца упућуjу у релевантне центре у окружењу – кажу из Института.
Када је у питању лијечење, у овој здравственој установи објашњавају да успjешност зависи од типа малигне болести.
– Код леукемиjа нпр. АЛЛ петогодишње преживљавање се креће око 90 одсто, АМЛ 65 одсто, код тумора ЦНС-а зависи од типа тумора, локациjе и доступности за оперативно лиjечење. Углавном, проценти преживљавања у нашоj земљи не одступаjу од званичне медицинске статистике. У дjечjем узрасту велику улогу у развоjу малигне болести игра, између осталог, генетика на коjу се не може утицати. Потом понашање будућих маjки у току трудноће, за коjе се може рећи да jе, захваљуjући превентивним прегледима и акциjама едукациjе о здравим стиловима живота, задовољаваjуће. Такође, не повећава се проценат изложености фетуса зрачењу и другим тератогеним ефектима коjи би могли довести до повећаног оболиjевања од канцера у дjечjем узрасту – наводе из Института.
Додају да нема регистара дjеце обољеле од малигних болести, као и да је у овој години 24 малишана обољело од карцинома.
– Фонд за здравствено осигурање има склопљене уговоре са свим релевантним установама за лиjечење малигних болести код дjеце у окружењу, и за сваку процедуру коjа се не може извести у нашоj земљи или лиjечење коjе jе потребно спровести (трансплантациjа костне сржи, нпр.) дjеца се упућуjу у инострани центар. Ниjедно диjете коjе има канцер ниjе ускраћено за његу и терапиjу коjа jе предвиђена званичним медицинским протоколима. У последње вриjеме држава издваjа и средства за ванболнички живот родитеља и дjеце коjа се лиjече у иностранству, а имаjу потребу да бораве ван болнице између циклуса терапиjе.
Актуелно сакупљање помоћи путем СМС порука jе за процедуре коjе званична медицинска струка ниjе препознала као стандардне у лиjечењу, те се у неким клиникама изводе као алтернативна или експериментална медицина. Ниjедна држава у свиjету не може да финансира таj тип третмана или лиjечења, па томе и служе хуманитарне организациjе – казали су "Дану" у Одjељењу за хематологиjу и онкологиjу Института за болести дjеце.
Позивајући се на проциjену Globocana (посебни софтер Свјетске здравствене организације који мјери процјену оптерећења популације канцером), директорка Института за онкологиjу КЦЦГ Сања Лекић каже да су у прошлој години у Црној Гори била 3.184 нова случаjева оболиjевања од малигних неоплазми, од чега 1.705 код мушкараца а 1.479 код жена. Наjчешће оболијевања су од канцера плућа, доjке и дебелог цриjева.
– Као што jе познато, Црна Гора има тачне податке из Регистра за рак за 2013. годину. Према тим подацима, 2013. године jе регистровано укупно 2.459 малигних неоплазми (без немеланомских малигних неоплазми коже) од коjих jе 1.281 регистровано код мушкараца (52,1 одсто) а 1.178 код жена (47,9 одсто). Водеће локализациjе код мушкараца су биле карцином плућа, дебелог цриjева и простате. Водеће локализациjе код жена биле су карцином доjке, дебелог цриjева и плућа. Водеће локалзациjе код оба пола повезане су са факторима ризика коjи се могу превенирати мjерама примарне превенциjе чиjи jе циљ смањење учесталости болести, управо модификовањем ових фактора ризика (пушење дувана, физичка неактивност, гоjазност, нездрава исхрана и прекомjерена конзумациjа аклохола) – упозорава Лекићева.
У групи млађих одраслих мушкараца (20-34 године) водећи је карцином тестиса, а код млађих жена карцином доjке и грлића материце. У узрасту од 35 до 49 година карцином плућа jе наjчешћи код мушкараца, а код жена карцином доjке и грлића материце.
– У старосноj категориjи 50-64 године, коjа уjедно представља старосну катергориjу у коjоj jе регистрован наjвећи апслутни броj малигних болести, код мушкараца jе доминантна локализациjа карцином плућа, а код жена карцином доjки. Слична jе ситуациjа и у групи од 65 до 74 године, док jе код стариjих од 75 година наjвише регстрован немеланомски малигни тумори коже, након чега слиjеде код мушкараца карцином простате и плућа, а код жена карцином доjке и дебелог цриjева – наводи Лекићева.
