У Црној Гори прошле године природни прираштај је био у минусу 2.105, а у осам градова број рођених беба био је мањи од 100 и то у Андријевици (35), Гусињу (41), Колашину (60), Мојковцу (42), Петњици (48), Плужинама (21), Жабљаку (30), а у Шавнику свега 14. Према прелиминарним статистичким подацима које је објавила Управа за статистику (Монстат), лани је рођено укупно 7.024 дјеце, а преминуло је 9.129 грађана. У структури рођених, више је дјечака и то 3.644, док је дјевојчица 3.380. У структури преминулих већину чине мушкарци и то њих 4.881, док је жена 4.248.
Од 24 града у само четири природни прираштај је позитиван и то у Подгорици гдје је број рођених за 281 већи од преминулих, слиједи Будва гдје је та цифра 93, Рожаје 58, а Тузи 29. Списак градова гдје је бројка преминулих већа од рођених је значајно дужа и на њој су Андријевица 52, Бар 198, Беране 191, Бијело Поље 200, Цетиње 145, Даниловград 56, Гусиње 28, Херцег Нови 157, Колашин 100, Котор 104, Мојковац 116, Никшић 423, Петњица 34, Плав 28, Пљевља 415, Плужине 39, Шавник 31, Тиват 13, Улцињ 182 и Жабљак 54. Демограф Мирослав Додеровић рекао је у изјави за „Дан“ да су подаци о природном прираштају за 2020. били опомена јер је он тада био минус 196, али сада када је негативна цифра порасла на преко 2.100 сви аларми су упаљени.
– Ово је увод у демографску катастрофу, која ће све су прилике добијати на значају. С обзиром на то да се појачава економска криза која слиједи након здравствене, односно пандемије ковида-19, можемо очекивати да ће се људи све теже одлучивати да имају потомство јер је неизвјесно како ће се преживјети. Криза је очекивана и друштво је требало да буде спремно на њу – истакао је Додеровић. Он наводи да и пријетње ратом, услед кризе у Украјини, могу да буду окидач који ће грађане одвратити од идеје да имају потомство.
– На кризе рата одговори могу да буду различити. Али на то не треба гледати као на извјесност, али свакако је једна велика психолошка пријетња. Оно што из искуства знамо да је послије рата долазило до пораста броја становника, односно након Другог свјетског рата смо имали веома позитивне демографске трендове јер се обнављала популација – оцијенио је Додеровић. У Црноj Гори jе 2019. године природни прираштаj био позитиван и износио jе 628, 2018. та бројка је била 760, 2017. испод хиљаду и то 909, а годину раниjе 1.105. У 2015. природни прираштај је износио 1.057, 2014. тај број је био 1.515, а 2013. укупно 1.558. Уколико се осврнемо на раниjе податке, очигледно jе да jе у годинама за нама природни прираштаj био знатно већи. Поређења ради, природни прираштаj jе 1991. године био 5.636.
Садашња ситуација је само наставак негативних трендова, jер су према раниjим подацима, иако jе природни прираштаj на нивоу државе био већи, поjедине општине константно суочене са изумирањем становништва. Тако jе негативан природни прираштаj 2013. забиљежен у осам општина, 2014. године таква ситуациjа jе била у десет локалних управа, 2015. у 12, а 2016. и 2017. у по 13
