Увођење вјеронауке у јавне школе довело би до продубљивања подјела у црногорском друштву и показало да се губе вриједности секуларизма, оцијенили су из више невладиних организација. Из Европске асоцијација за право и финансије, НВО Прима, Јувентаса, Удружења правника, Центра за женска права, Удружења Родитељи, Удружења професора историје, НВО Наша акција, АДАМАС-а, Комитета младих правника и Уније средњошколаца поручили су да је умјесто вјеронауке, нужно грађанско образовање младих.
Из тих НВО казали су да су забринути у вези са предлогом увођења вјерске наставе у званични образовни систем, због уставног одређења о секуларности државе, грађанског концепта, дубоких подјела у друштву и оштре политичке поларизације око тог питања. Устав, како су подсјетили из тих НВО, Црну Гору третира и дефинише као грађанску и секуларну државу, што подразумијева уређење засновано на одвојености вјерских и јавних институција.
- Увођење вјеронауке у јавне школе би показало да се вриједности секуларизма губе и иду у правцу религијског поимања свијета и могуће дискриминације припадника различитих вјера, или оних који немају религиозна увјерења- каже се у саопштењу 11 НВО.
Према њиховим ријечима, у прилог томе говори чињеница да је Уставни суд Сјеверне Македоније 2009. године одбацио владин предлог закона о настави вјеронауке у основним школама, сматрајући да се крши уставна одредба о одвојености државних и вјерских организација.
- Посебно спорно је што би увођењем вјеронауке неминовно дошло до продубљивања подјела у црногорском друштву, нарочито међу дјецом и младима- истиче се у саопштењу.
То, како се наводи, не одговара сврси образовања, која подразумијева да се ученицима обезбиједи укупан развој личности и да се код њих развије осјећај за заједништво и поштовање другог и другачијег. Из 11 НВО казали су да би увођење вјеронауке у јавне школе, такође, кршило Европску конвенцију о људским правима зато што би, како су рекли, ученици били приморани да се изјасне о вјероисповјести.
- Односно, предмет вјеронаука би наметао обавезу ученицима да изразе интересовање или неинтересовање за вјерско учење, на основу чега се може извести закључак о њиховом вјерском увјерењу- каже се у саопштењу.
Наводи се да је Европски суд за људска права више пута нагласио да особа не може да буде приморавана да објелодани вјерска увјерења и усвоји неки начин понашања из ког би се могло закључити да она има или нема таква увјерења.
- Као и да државним органима није допуштено да се мијешају у слободу савјести неке особе распитивањем о њеним вјерским увјерењима, или тако што би је приморавали да их испољава- додаје се у саопштењу.
Како су нвели потписници саопштења, све и када би дошло до увођења вјеронауке као наставног предмета, само недавање алтернативе било би противно пракси Европског суда за људска права.
-Истраживање које је Европска асоцијација за право и финансије спровела прошле године међу младом популацијом у Црној Гори је указало на низак ниво политичке и медијске писмености младих, непознавање права и одговорности, постојање недемократских ставова, јачање нетолеранције и искључивости- каже се у саопштењу.
Истраживање је, како се наводи, указало и на недостатак знања и вјештина потребних за свакодневни живот у грађански уређеном друштву. Из 11 НВО указали су на велики значај грађанског образовања и васпитања у развоју информисаног, активног, толерантног и одговорног грађанства.
Они су рекли да подржавају предлог Јувентаса, Центра за грађанско образовање, Акције за људска права и Центра за женско и мировно образовање да грађанско образовање постане обавезни предмет у основним и средњим школама. Из НВО су казали да грађанско образовање може, између осталог, омогућити ученицима упознавање са основама различитих свјетских религија, како би имали основна знања, а која даље, по свом нахођењу, могу продубљивати.
Они су додали да се одређени аспекти религија изучавају и кроз друге предмете, какви су историја, а у каснијим разредима и социологија и филозофија.
- Важно је указати да вјерске заједнице имају обезбијеђену сву инфраструктуру и наставни кадар у свим црногорским општинама потребан за реализацију вјеронауке, и то је разлог више да је непотребно уводити у јавне школе- каже се у саопштењу.
Из 11 НВО рекли су да су многи садржаји, неопходни младима, попут сексуалног образовања, менталног здравља и грађанског образовања, и даље ван редовног програма у јавним школама У тим НВО сматрају да би увођење вјеронауке додатно држало те садржаје далеко ван домашаја ученица и ученика.
