Увођење вјеронауке у школе прије свега би водило ка клерикализацији друштва, продубљивању подјела, јачању тензија, сматрају у невладиној организацији Јувентас. Правни савјетник у тој НВО Јован Бојовић оцијенио је да власт, фокусирањем на вјерска питања и поситовјећивањем државне политике са вјерским дјеловањем, директно угрожавају секуларни карактер државе.
Бојовић је, реагујући на изјаву митрополита црногорско-приморског Јоаникија да је обавеза Српске православне цркве да се залаже за увођење вјеронауке, навео да у образовном систему постоји предмет Историја религија.
- Тај предмет се изучава у осмом и деветом разреду основне школе и у гимназијама, и у оквиру њега се изучавају основе различитих религија- казао је Бојовић у изјави достављеној агенцији МИНА.
Он сматра да је такво рјешење довољно и исправно.
- Родитељима су и сада на располагању школе вјеронауке које се организују у вјерским објектима- рекао је Бојовић.
Он је навео да предмет Историја религије постоји у школама од 2009. године, као и да је у току претходне школске године готово хиљаду ученика основних и средњих школа одабрало је да изучава тај предмет. Он је поручио да за црногорско друштво већи проблем представља то што Грађанско образовање није обавезни предмет.
- У периоду када су све више угрожене фундаменталне вриједности као што су мир, једнакост и људска права, промовисање грађанског образовања треба да буде приоритет- додао је Бојовић.
Уз тај предмет, како је оцијенио, треба промовисати и предмет Здрави стилови живота, за који се у Јувентасу залажу да буде обавезан. У Јувентасу се, рекао је он, залажу и да предмет Медијска писменост буде понуђен и у средњим стручним школама.
Бојовић је казао да је црногорско друштво, између осталог, погођено недостатком адекватног образовања, заснованог на критичкој мисли.
- У претходном периоду су у порасту етничка дистанца, национализам и нетрпељивост- казао је Бојовић.
Одговорне образовне институције, како је оцијенио, треба да се посвете начинима да се кроз формално и неформално образовање смање, а не продубе проблем.
- Увођење вјеронауке би прије свега водило ка клерикализацији друштва, продубљивању подјела, јачању тензија, а Црна Гора је мултиетничка и мултиконфесионална држава- истакао је Бојовић.
То би се, како је закључио, могло тумачити и као дјеловање које је у супротности са Уставом, који прописује да су вјерске заједнице одвојене од државе и да су равноправне у слободном вршењу вјерских обреда и послова.
