Поглавље 27 и испуњавање свих обавеза из преговарачког процеса са Европском униjом (ЕУ), приоритети су у раду Агенциjе за заштиту животне средине и Владе Црне Горе, казао jе директор Агенциjе Милан Газдић.

Газдић jе казао да Црна Гора има неколико обавеза коjе „вуче“ од раниjе.

- Законску обавезу израде црвених листа заштићених врста вучемо из 2008. године. Послиjе 14 година ми смо jе први пут обjавили. Агенциjа за заштиту животне средине jе обjавила прву црвену листу у историjи Црне Горе - рекао jе Газдић у интервjуу агенциjе МИНА.

Упитан какав jе став Агенциjе у вези са иградњом хидроелектране на Комарници и колико би њена изградња утицала на животну средину, Газдић jе навео да jе таj проjекат тренутно у фази процjене утицаjа на животну средину.

- Процес jе у току, формирали смо комисиjу, Агенциjа jе увидjела колико jе битан проjекат и колико jе обиман по животну средину, али и енергетски систем Црне Горе и због тога смо одлучили да формирамо jедну комисиjу коjа ће да буде свеобухватна- навео jе Газдић.

Он jе казао да jе еколошка држава идеалан проjекат за државу коjа jе мала као Црна Гора.

Газдић jе истакао да су прављене грешке посљедњих децениjа и да су неке природне љепоте изгубљене.

„Прављене су велике грешке протеклих децениjа, неке ствари су отишле у неповрат, али jа мислим да имамо jако добру шансу да све то преокренемо у корист привреде“, рекао jе Газдић.

Наjвеће грешка jе, како jе оциjенио, планирање простора.

- Ако погледате црногорско приморjе, ски центре на сjеверу, видjећете да таj простор ниjе планиран на наjбољи начин - рекао jе Газдић и додао да туристи у Црну Гору не долазе због хотела са пет звjездица или грађевина, већ због њених природних љепота.

Он jе казао да би можда jедан од начина за рjешење тог питања могло да буде и увођење екологиjе као факултативног предмета у школама.

Газдић сматра да за веома кратко вриjеме могу да се риjеше дивље депониjе и да за релативно кратко вриjеме наша земља изгледа много боље.

“Постоjи велики броj дивљих депониjа у Црноj Гори и то сматрам jедном од црних еколошких тачака, али се надам да ће овим новим Законом о управљању отпадом бити риjешен већи броj питања”, навео jе Газдић.

Газдић jе навео да постоjи велики броj фабрика коjе су на сjеверу и Подгорици напуштене, и коjе су за собом оставиле депониjе.

“Ми смо неколико тачака, у оквиру проjекта са Свjетском банком, успjели да риjешимо. Имамо риjешено питање питање Jаловишта у Пљевљима, имамо Маљевац – исто jаловиште, односно пепелиште Термоелектране”, казао jе Газдић и додао да су тренутно у поступку рjешавања бродоградилишта Биjела.

Ту су, како jе навео, успjели да извезу све количине опасног грита из земље.

Како jе казао, на сjеверу су имали jако велику количину заосталих хемикалиjа из напуштених фабрика и успjели су са партнерима да се риjеше и 85 тона опасних хемикалиjа у Беранама.

“У том случаjу успjели смо да без иjедног цента риjешимо то питање, што jе стварно невjероватно, знаjући да рjешавање 85 тона тих опасних хемикалиjа изискуjе око 400 хиљада еура”, рекао jе Газдић.

Газдић jе, говорећи о проблему отпадних вода, указао на инциденте у Петровцу и у Пљевљима, са рудником Љубишњи, као и да постоjи сталан проблем у заштићеном природном подручjу Зета, гдjе се у риjеку излиjеваjу фекалиjе.

Он jе казао да су до сада покренули неколико инициjатива, слали инспекциjу и да ће бити покренуто неколико поступака.

Газдић jе додао да су о поглављу 27 разговарали са колегама из региона и да би Црноj Гори примjер требала да буде Словениjа.

- Словениjа jе земља коjа нема у Уставу то да jе еколошка држава, али она jе можда и прва у Европи што се тиче екологиjе - казао jе Газдић.

Текст jе урађен у склопу проjекта коjи jе финансиран из Фонда за плурализам.