– Што се више човјек сјединио са Христом у овоме животу, он je све ближе Њему, по природи ствари. Али и његов гроб, гроб праведника, истинског вјерника, истинског слуге Божјега је слика Христовог гроба, не у неком само визуелном или симболичном смислу, него у стварном смислу. То најбоље показују гробови Светих који имају силу живаноснога гроба Христовога, и то је оно што је нама људима омогућено, да из овога живота са Христом распетим прелазимо у нови живот са Његовим васкрсењем. И ту се пројављује на један чудесан начин да је човјек створен за вјечност и да иде путем вјечности – поручио је владика Јоаникије.
Владика Јоаникије је истакао и да су литије у Црној Гори аманет блаженопочившег митрополита Амфилохија и заиста један јединствен феномен, који може бити и непоновљив за дуго времена.
– Настала су у једној изузетној прилици, у једном моменту велике кризе у Црној Гори. Такве тензичности земаљских власти било је у људској историјi од Христа па до данас, чак и када су биле и хришћанске власти. Понекад је та тензичност имала и неке трагичне облике и достизала до неслућених размјера. А у наше вријеме ми смо доживјели у нашој Црној Гори, од наших власти, од синова овог народа, да је бивша власт православну, најбројнију вјеру, ону са толиком традицијом и духовним богатством, хтјела да склони са лица земље, да нас поћера у невиђ. Чим неко хоће да те стави ван закона, и да те поништи неким законом, он жели твој нестанак. Парадокс је да када смо били ван закона, ми смо заправо тада били најјачи, зато што смо били са Христом, са Њиме смо се сјединили око Његовог светог престола, и светог имена се објединили, и око имена Светог Василија, јер то се не раздваја – истакао је владика Јоаникије.
Владика је нагласио и да треба да схватимо правилно значај темељног уговора, да му не придајемо ни мањи ни већи значај него што он има.
– Очигледно је да многи људи или не знају или неће да знају који је значај тог уговора. У Црној Гори потписана су три темељна уговора са три остале вјерске заједнице, Светом столицом, Исламском и Јеврејском заједницом. И ти темељни уговори су одрађени у тишини, двије стране, наша држава и највиши представници тих вјерских заједница су преговарали, разматрали та документа, предлоге, параграфе. То је са појединима трајало мало дуже, са неким краће, и у одређеном моменту када су се око свега усагласили, приступили су потписивању тих уговора појединачно. Ми смо се обрадовали свим тим догађајима јер смо видјели у томе одличну причу. Дакле, Црна Гора је показала дјелимично спремност да ријеши све оно што је везано за положај и статус вјерских заједница. Међутим, те добре воље са стране наше власти није било према СПЦ, него је тадашња власт цијело вријеме опструисала дијалог – поручио је Јоаникије.
Истакао је да се говори о томе да уговор треба да се објави прије него што дође до потписивања.
– Ми још немамо уговор, имамо само нацрт, и то опет у неком условном смислу. Имамо текст који је усвојен на нивоу Цркве, тај текст је достављен Влади. Она треба да се изјасни, има право да да неке примједбе, да нешто поправи, да нешто прихвати, и ту ће се, надам се, руководити оним начелима која су фиксирана у Уставу и законима, посебно у Закону о слободи вјероисповијести. Дакле, то је све још у радној верзији. За мене лично, за Цркву, сваки документ, нарочито уговор, док не потпишу обије стране и не овјере печатом, он заправо не постоји у неком правном смислу. Он је у припреми, он није завршен, и никада није обичај, макар у нашем црквеном поретку, да било који документ који је још у изради буде објављен и да се чини предметом јавне расправе – поручио је Јоаникије.
Додао је да ће бити први против уколико би било нешто у том уговору супротно Уставу и правном поретку Црне Горе.
– Неће бити апсолутно ништа, ми ћемо гледати да наш уговор са државом не може да обори ниједан Уставни суд, што ће рећи да су то редовне активности. Ништа више од тога.
Ми можемо и треба да потпишемо уговор, то је изражавање добре воље и спремности на сарадњу између двије стране, и то је у интересу обије стране. Црква је овдје остала и са законом и без њега, и опстаће са уговором и без уговора. Ми гледамо да радимо за добро своје Цркве и своје државе, за државу је добро да вјерска питања буду ријешена на један цивилизован начин – закључио је Јоаникије.
