Мермерна скулптура у Подгорици од милоште названа Вила скоро 70 година краси јужни зид зграде Поште у Улици слободе у Подгорици.
Помало заборављени симбол града и ријетко уочљив, нажалост, вапи за рестаурацијом, а све више Подгоричана је сагласно да би градска управа требало да поведе рачуна о овом специфичном умјетничком дјелу.
Дугогодишњи подгорички публициста и новинар Данило Бурзан казао је за Портал „Дана” да је ова фигура уграђена 50–их година минулог вијека на згради коју је градио чувени архитекта Вујадин Поповић.
Скулптура која осликава велелепну женску фигуру са раскошном косом негдје се назива и „Жена у покрету”. Бурзан у разговору за наш портал наводи да се та фигура стручно назива „фриз” .
– Њен аутор је један од најпознатијих црногорских вајара Драго Ђуровић. Пошта је грађена од 1948. до 1952. године. Отац ми је био грађевински надзорник и сјећам се уграђивања те фигуре јер сам тада оцу доносио ручак. Сјећам се да смо ту фигуру звали Вила. Вила Драга Ђуровића – присјећа се Бурзан.
Бурзан истиче да је фигура дуго била заклоњена иза крошњи платана у самом центру града.
– Чини ми се да је сада мало уочљивија и са улице и тротоара. Нажалост, мало грађана зна за њу јер је неприступачна, и не „упозори” неког да се ту налази. Исте је боје као и зид и једва је примјетна за пролазнике. Штета је што нема неки знак или обиљежје. Нисам стручан па да просудим на који начин би се то одрадило, али Вила је једна од љепших фигура на јавном простору у Подгорици о којој се мало зна и која је ријетко примијетна – наводи Бурзан.
Истиче да је Драго Ђуровић такође аутор каријатида испред Споменика партизану борцу на брду Горица.
– То су чувене женске фигуре испред самог улаза. Такође је и аутор великог споменика у Вуксанлекићима, у Тузима. У питању је споменик жртава аустроугарског логора. Изузетно је познат његов споменик Палим борцима у Пљевљима. Преминуо је 1986. године – додао је Бурзан.
Истакао је да је архитекта Вујадин Поповић, поред Поште, пројектовао је и Хотел „Црна Гора”.
– Познат је по томе и што је практично трасирао Булевар Светог Петра Цетињског који је данас један од најпознатијих на свијету. По његовом урбанистичком плану остављен је простор да се Подгорица шири преко Мораче. Вујадин је ударио те визуре и данас имамо тим да се поносимо – закључује Бурзан.
