Посланици претходне скупштинске већине из Демократске партије социјалиста (ДПС), Хрватске грађанске иницијативе (ХГИ), Социјал-демократске странке (СД) и Бошњачке странке (БС) незаконито су 2017. године разријешили Горана Ђуровића из Савјета Радио и Телевизије Црне Горе (РТЦГ), коначно је утврђено правоснажном пресудом којом је та њихова одлука поништена.
То су саопштили из Акције за људска права, Теа Горјанц Прелевић и Далибор Томовић.
-Вијеће судија Вишег суда у Подгорици, у саставу Ненад Оташевић, Мирјана Влаховић и Драгиша Балетић, потврдило је пресуду судије Основног суда у Подгорици, Радована Влаовића, који је по други пут усвојио тужбу Ђуровића и поништио одлуку Скупштине Црне Горе о разрјешењу. Виши суд је коначно утврдио оно што Акција за људска права (ХРА) тврди већ три и по године, а то је да Ђуровић није смио бити разријешен, јер разлог због кога је разрјешен није био прописан Законом о националном јавном емитеру РТЦГ, који је за то био једини релевантан закон (леx специалис)- наводе у саопштењу.
Ђуровиц је, додају, вољом тадашње скупштинске већине онемогућен да врши своју функцију у Савјету РТЦГ али и све друге јавне функције током скоро 4 године периода трајања судског поступка. Скупштина ову намјерну грешку сада не може да исправи у његовом случају, али својим законитим радом и доношењем бољих прописа може да осигура да се овакви случајеви не понављају.
-Ђуровић је разријешен чланства у Савјету РТЦГ крајем децембра 2017. године због прекршаја из Закона о спрјечавању корупције, јер није благовремено пријавио да је за вријеме вршења функције у Савјету био директор предузећа за производњу поврћа. Посланици владајуће већине су тај прекршај протумачили као сукоб интереса, иако је Агенција за спрјечавање корупције (АСК), у одлуци којом је утврдила да је Ђуровић направио прекршај, констатовала да се не ради о сукобу интереса у односу на његово чланство у Савјету РТЦГ- истичу они.
Административни одбор Скупштине у саставу: Луиђ Шкреља, Марта Шћепановић, Милорад Вулетић, Бранко Чавор, Ана Николић и Михаило Анђушић из ДПС-а, и Адријан Вуксановић из ХГИ, једногласно је утврдио предлог одлуке о Ђуровићевом разрјешењу, коју је Скупштинска већина само потврдила. Они су тако поступили иако су им били предочени сви аргументи и одлука АСК да се не ради о разлогу за разрјешење. Од чланова овог одбора, троје су били правници: Луиђ Шкреља, Марта Шћепановић и Милорад Вулетић.
-У циљу заштите права, Ђуровић је прво 2018. године покренуо управни спор против одлуке Скупштине о разрјешењу, у коме се Управни суд огласио ненадлежним, што је потврдио и Врховни суд. У парничном поступку, који је покренуо почетком 2019. године, пресуде основног суда су два пута укидане само због образложења о надлежности основног суда, и то под утицајем контраверзног начелног става Врховног суда донијетог 2019. године, који је потписала тадашња предсједница тог суда, Весна Меденица. Претходно је и предсједник Демократске партије социјалиста (ДПС) Мило Ђукановић, изјавио да судови не могу поништавати одлуке Скупштине- наводе у саопштенју.
Судија Основног суда у Подгорици, Радован Влаовић, поништио је одлуку Скупштине још у фебруару 2019. године, први пут, али је ту пресуду укинуо Виши суд, критикујући начин на који је судија образложио своју надлежност и позивајући се на контраверзни став Врховног суда. Када је у поновљеном поступку исти судија одлучио да није надлежан и позвао се на став Врховног суда, Виши суд је и то рјешење укинуо, с образложењем да судија тад није добро образложио зашто није надлежан. Коначно, судија је по други пут поништио одлуку Скупштине и образложио надлежност онако како је Виши суд то тражио, и та одлука је сад потврђена.
-Виши суд је утврдио да се начелни правни став Врховног суда не односи на Ђуровићев случај, јер је одлука Скупштине Црне Горе о његовом разријешењу донијета на основу законских, а не уставних овлашћења Скупштине. ХРА сматра овај став једном вратоломијом, заузетом само да се Врховни суд не би увриједио. Упозоравамо да на основу оваквог става, и даље остаје ускраћен приступ редовном суду другим јавним функционерима, као што су судије Уставног суда, Врховни државни тужилац, итд. (Детаљније у додатку.)-додају они.
У споровима које још увијек воде други грађански активисти које је Скупштина такође незаконито разријешила чланства у државним регулаторним тијелима, судија Основног суда у Никшићу, Сања Никић, донијела је чак двије пресуде којима је поништила одлуке Скупштине о разријешењу Николе Вукчевића као члана Савјета РТЦГ, као и судија Основног суда у Подгорици, Бранка Зековић, која је поништила одлуку Скупштине о разријешењу Вање Ћаловић Марковић чланства у Савјету Агенције за спречавање корупције (АСК). Судије су истрајале да обезбиједе судску заштиту људима чија је права угрозила Скупштина незаконитим поступањем, у ситуацији када је Управни суд претходно утврдио да за њих није надлежан и када је Врховни суд такав став потврдио. Очекујемо да Виши суд у случајевима Вукчевића и Ћаловић, поступи исто као према Ђуровићу и потврди и првостепене пресуде у њихову корист.
-Испоставља се да у Црној Гори правна заштита против незаконитих одлука Скупштине траје преко три године. Овако неефикасна заштита је погубна како за особе оштећене тим одлукама, тако и за функционисање тијела у којима су оне дјеловале. Посебно указујемо на то да је после разрјешења Ђуровића и Вукчевића из Савјета РТЦГ, тај савјет незаконито разријешио генералну директорицу РТЦГ Адријану Кадију, а онда је незаконито разријешен и директор ТВЦГ Владан Мићуновић и промијењена је уређивачка политика-наводе они.
Неефикасна правна заштита охрабрује сваку политичку већину да чланове независних државних тијела разријешава како пожели. ХРА сматра да је неопходно измјенама Закона о РТЦГ и других закона прописати хитност рјешавања спорова у вези избора и разрјешења свих јавних функционера, имајући у виду друштвени значај тих поступака.
-Ово је важна пресуда, јер се тиче не само заштите права једног човјека, него и општег интереса друштва да има независне институције и владавину права. Ђуровић је у ствари разријешен због слободе изражавања, јер је критиковао власт и био политички неподобан члан Савјета РТЦГ за скупштинску већину, док је наводни сукоб интереса само послужио као изговор. Штитећи његова права изборили смо се и за право редовних судова да грађане заштите од кршења закона од стране Скупштине. Остаје сад да нова власт покаже демократски капацитет и да измјенама закона спријечи да се људи смјењују с јавних функција прије него што суд може да провјери законитост таквих одлука- Теа Горјанц Прелевић, извршна директорица ХРА.
Правну заштиту Горану Ђуровићу од незаконитог разрјешења обезбједила је Акција за људска права (ХРА) захваљујући подршци организације Медиа Дефенце из Лондона.
