Најављене мјере програма Европа сад су синтеза другачије расподјеле бруто домаћег производа, нових пореских захвата и рационализације буџетских издатака, саопштио је економски аналитичар Предраг Дрецун и додао да тако радикалан сет мјера није предложен без подршке међународних кругова.

- Ја вјерујем да министар финансија Милојко Спајић зна што ради, и да је обећање дато након одређених мјерења и анализа, које је његов тим сарадника и међународних партнера сачинио и предложио за спровођење. Прилично сам сигуран да овако радикалан сет мјера није предложен без подршке одређених међународних кругова, који би му у случају потешкоћа пружили логистичку подршку- рекао је Дрецун агенцији Mina-business.

Он је подсјетио да је министар Спајић казао да ће држава из других прихода у потпуности финансирати све трошкове здравствених институција, али не из доприноса запослених, док ће остале приходе надокнадити кроз увођење прогресивне пореске стопе на зараду и на добит, порез на подизање новца у готовини, већ најављено повећање акциза на цигарете, алкохол и слаткише, смањење сиве економије и бољу пореску дисциплину.

Дрецун је, одговарајући на питање у којој је мјери могуће спровести такав план и колико је то изводљиво у Црној Гори, имајући у виду актуелну политичку ситуацију, рекао да је суштински проблем да ли постоји политичка подршка за спровођење ових мјера.

- Реакције политичких субјеката, а рекао бих и доброг дијела струке, су негативне- навео је Дрецун.

Он је саопштио да је Спајић млад човјек, који није имао озбиљнијег политичког додира са Црном Гором, након завршетка средње школе.

- Саопштити овако радикалне, а рекао бих и капитално револуционарне мјере, а не бити сигуран у њихову реалност равно је политичком самоубиству- сматра Дрецун.

Према његовим ријечима, ако један млад и амбициозан политичар обећа народу мјере које добрано подижу стандард значајних социјалних група, а не испуни то обећање, ризикује да своју каријеру оконча на један врло бизаран начин. Ако, пак, успије у томе, онда ће са огромним политичким капиталом ући у даље политичке борбе.

- Тај политички капитал могао би бити непремостив јаз за његове политичке противнике, јер сам прилично сигуран, да би успјешном реализацијом мјера задобио огромно повјерење грађана, и вјероватно постао играч за дужу политичку употребу- навео је Дрецун.

Реакције политичких противника актуелне Владе су, како је рекао, управо одраз страха од те могућности, па је зато са аспекта страначких интереса и логично, иако није друштвено одговорно, да се најава министра Спајића извргава оштрој, а некад и политикантски јефтиној критици. Симптоматично је што критика долази и из редова опозиције и позиције.

- Е, то је тренутак до којег сам хтио да дођем, а који имплицира важност политичког консензуса. Ако се реализација ових мјера уврсти у сва документа Владе за наредну годину, а подрже је сви политички одговорни субјекти онда је логично да ће мјере лакше заживјети. Ако, пак, мјере наиђу на опструкцију, било вербалног, било системског нивоа, логично је да се мјере у извјесној мјери компромитују- објаснио је Дрецун.

Он је навео да није тешко закључити који сценарио је бољи за грађане.

- Али нама се, по правилу, не дешава оптимални сценарио, јер нијесмо политички зрело друштво- оцијенио је Дрецун.

Према његовим ријечима, нови порески захвати су могући продубљивањем основице, као и њеним ширењем. Под дубљим пореским захватима сматра увођење већ постојеће сиве економије у легалне финансијске токове, док под проширењем пореске основице сматра одрживи дугорочни раст BDP-a. Промјена фискалног система огледа се у елиминацији доприноса за здравствено осигурање.

- Дакле, мјере су вишедимензионалне, и као такве захтијевају врло прецизну правну артикулацију, јер може доћи до међусобних конфликата одређених рјешења. Прецизна правна артикулација је неопходна јер ће политички противници ове активности чинити све да је оспоре, што подразумијева и провјере пред Уставним судом, уколико буде простора за то- рекао је Дрецун.

На кратак рок предложене мјере се, како је објаснио, могу заснивати на другачијој расподјели BDP-a, док на дужи рок морају бити подржане реалним растом економије. Најава је да ће се укидање доприноса за здравство надокнадити већим пореским примицима, и елиминацијом сиве економије.

- Добро је што је Савјет страних инвеститора подржао предлог пореске реформе, јер ће, како су навели, то утицати на смањење сиве економије, поспјешивање фер конкуренције и стимулацију економског развоја кроз значајно побољшану куповну моћ- казао је Дрецун.

Он је рекао да је у више наврата предлагао повећање минималне зараде на ниво до 500 еура, уз истовремено снижавање фискалних оптерећења на зараде.

- Ево управо имамо најаву такве мјере, која ће повећати агрегатну тражњу и инвестиције, а тиме и економију гурати у раст. Сматрам да је за реализацију најављеног повећања минималне зараде и просјечне зараде на 700 еура, која је данас око 530 еура, довољно истрајати на јачању пореске дисциплине, рационализацији јавне потрошње, нарочито у здравству, гдје постоји огроман простор за уштеде- саопштио је Дрецун.

То је, како је навео, мјера која се доминантно заснива на другачијој расподјели дохотка, и на досадашњем врло ефикасном раду Пореске управе од кад је на њеном челу Александар Дамјановић, тако да сматра да је реално могућа.

- Да бисмо видјели колико ће ова мјера утицати на раст животног стандарда грађана, требало би јавним учинити и један показатељ који се у статистици назива медијана, јер просјечна зарада је врло преваран показатељ, који сам за себе, не говори готово ништа- рекао је Дрецун.

Он је објаснио да просјечна зарада у комбинацији са медијаном говори много више, јер би се знало колики број запослених прима зараду испод просјека, а то би онда створило праву слику о броју социјално угрожених грађана. Уколико је медијана ближа просјечној заради можемо говорити да је доходак равномјерније распоређен, односно да је јаз између богатих и сиромашних плићи.

- Будући да је држава у Црној Гори највећи послодавац, логично је да је пажња синдиката усмјерена доминантно на права радника запослених у држави, па је логично да су ове мјере добиле и условну подршку једног синдиката- додао је Дрецун.

Он је навео да са повећањем акциза треба бити опрезан, јер та мјера по правилу води расту црног тржишта, што је био случај 2018. године, са акцизама на дуванске производе.

- Било како било, министар Спајић ће врло брзо из ове приче изаћи са штитом или на њему, па би било добро имати мало стрпљења- сматра Дрецун.