Унипром метали, фирма која од 2015. године газдује Рудницима боксита, зарадила је од 2016. до краја 2020. године 21 милион еура. Фирма, чији је власник Веселин Пејовић, имовину Рудника купила је за 5,4 милиона еура.
Ти подаци најбољи су доказ да је држава погријешила што је најприје 2005. године приватизовала Руднике боксита, а потом и што није вратила Боксите кроз стечај, већ их је препустила приватнику.
Финансијски искази Унипром метала показују да је та фирма од 2016. до краја 2020. године од продаје боксита приходовала 102,56 милиона еура, док су у истом периоду трошкови пословања износили 73,2 милиона еура. У том периоду је за плате радника Унипром метала издвојено 3,25 милиона еура, што је око три процента у односу на приходе, а четири и по процента од укупшних трошкова пословања у петогодишњем периоду.
Највећи приход, профит и расход Пејовић је имао 2017. године. Приход је износио 32,8 милиона, расход 19,6 милиона, а добит 7,42 милиона еура. Лани, у години када је црногорска економија пала, Унипром метали су приходовали 20,66 милиона, док су расходи износили 18,3 милиона, а профит 2,9 милиона.
Пензионисани инжењер Рудника боксита Радивоје Кнежевић за "Дан" је казао да држава прво није требало да приватизује Бокисте 2005. године, те да је када је Рудник отишао у стечај, требало да купи имовину и поново газдује некад најбољом фирмом у Црној Гори.
– Само несретна земља продаје овакве руднике. Тако су говорили и Руси који су прије деценију и по обилазили Руднике боксита – рекао је Кнежевић.
Истакао је да су Рудници те 2005. године запошљавали 1.300 радника, али да је изгледа циљ био да се ослободе толиког броја радника, иако су Рудници имали довољно новца за испуњавање свих обавеза.
– Мало која земља приватизује рудник. Свуда су рудник и рудно богатство у власништву државе. Када је Рудник приватизован пословао је позитивно, сви су примали плате, имали смо најбољу механизацију, дијелили су се станови, ишло на љетовања, зимовања, нисам могао да сањам да ће доћи до стечаја – изјавио је Кнежевић.
Стечај је уведен новембра 2013. године, док је имовина послије непуне двије године продата Пејовићу за 5,4 милиона. Кнежевић је казао да је Пејовић одмах продао рударске машине подизвођачу за три милиона и навалио да експлоатише коп Заград.
– На Заграду је руда какве нема нигдје у свијету. Руда која је деценијама коришћена да се побољша квалитет руде на површинским коповима. Руда са Штитова, Ђураковог дола мијешала се са рудом са Заграда да би се добио потребни квалитет. Заград је био као зачин за руду лошијег квалитета – рекао је Кнежевић и додао да док су Рудници боксита били државна фирма, руда са Заграда није смјела да се експлоатише.
– Када су преузети Боскити преко имовине купљене кроз стечај, било је 600 хиљада тона откривене руде на Заграду, која је одмах могла да се товари. Укупно је било 1,4 милиона тона такве руде, од чега је милион тона експлоатисано. Хвалили су се тада да су експлоатисали милион тона руде, а открлили 900 кубика јаловине. Однос треба да буде један напрема три и по, а овдје је један напрема 0,9. То је скандал, али за то није крив Унипром, већ онај ко му је то дозволио – истакао је Кнежевић.
Према његовим ријечима, када су преузети Боксити на свим коповима је било 10 милиона испитане руде која је могла да се експлоатише.
– Са милион тона руде некад је могло да ради и зарађује 1.300 радника и да ужива у свим правима по основу рада. Директор нам је на крају године говорио да не зна шта ће са парама – закључио је Кнежевић.
Сада у Рудницима боксита ради испод 200 радника. Код Унипром метала, према подацима из финансијских исказа, 33 радника, а код више подизвођача остатак.
Од 1.300 радника, сада ради мање од 200. Повјериоци су у стечају пријавили 120 милиона потраживања. Такође, 314 бивших радника потражује 15 плата.
– За ово што је урађено Бокситима, требало би да се иде у затвор – поручио је Кнежевић.
