Црногорски привредници подносе велико бреме кризе која је на искушење ставила стабилност њихових компанија, оцијенила је предсједница Привредне коморе (ПКЦГ), Нина Дракић и додала да је императив диверсификовање економије, као предуслов јачања отпорности привреде на екстерне шокове.

Она је казала да је привреда претходне двије године суочена са пандемијом, која никога није поштедјела и која је уздрмала и многе снажније економије од црногорске.

- Сматрам да треба истаћи значај мјера које је као подршку привреди од почетка пандемије до данас доносила Влада. Истина је да је привреди требала у одређеним секторима и интензивнија помоћ, неријетко и хитрије реакције, али оно што је реализовано помогло је да се сачува наша економска супстанца- рекла је Дракић на годишњем састанку привредника са премијером Здравком Кривокапићем.

Према њеним ријечима, привредници подносе велико бреме кризе која је на искушење ставила стабилност њихових компанија, способност брзог прилагођавања промјенама и вјештину управљања у непредвидивим условима.

- Показали су и висок степен друштвене одговорности, а и бригу за запосленог, не само као некога ко својим радом учествује у стварању добити компаније, већ је то имало и наглашену социјалну димензију- казала је Дракић.

Она је навела да је највећи потенцијал за креирање одрживијег раста препознат у секторима пољопривреде, енергетике, туризма и информационо - комуникационих технологија, те окретању зеленим начинима пословања.

- Улагања у сектор пољопривреде, едукација, подршка у имплементацији међународних стандарда квалитета имаће позитивне ефекте у средњорочном периоду у дијелу супституције увоза хране. Неопходно је јачати домаћу производњу, промовисати је и афирмисати на добро осмишљен начин- оцијенила је Дракић.

Такође, енергетски сектор има потенцијал да у дугом року буде носилац економског раста и значајно допринесе стабилности јавних финансија.

- У ту функцију треба ставити све расположиве обновљиве изворе енергије, водећи рачуна о очувању еколошке и економске равнотеже која је темељ одговорног управљања ресурсима- сматра Дракић.

Уз то, улагања у ИЦТ сектор, подстицање иновација и усмјереност ка дигиталној трансформацији намећу се као важно опредјељење.

- Оснажен ИТ сектор треба да буде и окосница процеса дигиталне трансформације цјелокупне привреде, чија хитност и неопходност више нијесу упитне. Ипак дигитална трансформација привреде, зависи од низа предуслова и фактора, комплексан је процес који тражи учење и посвећеност, а и дигитализовану јавну управу- рекла је Дракић.

Она је навела да је здрава економија предуслов напредног друштва и државе. Дракић је подсјетила да је здравствена криза претходне године узроковала затварање граница, забране и ограничења рада привредних субјеката, што је резултирало падом привредне активности од 15,3 одсто.

- Негативни трендови настављени су и у првом кварталу ове године. Ипак, паралелно са процесом имунизације, како у свијету, тако и код нас, отпочео је опоравак економије. Наша економија је забиљежила изузетно високе стопе раста, од 19 одсто у другом и 25,8 одсто у трећем кварталу. Оствареном резултату највише је допринијело повећање прихода од туризма, транспорта и грађевинских услуга- навела је Дракић.

Поред раста у сектору услуга, значајно је рећи да поједине области пољопривредне производње биљеже напредак, као и прерађивачка индустријска и сектор снабдијевања електричном енергијом.

- Поред евидентног опоравка економске активности, пословање се још реализује у здравствено комплексним условима уз ризике које доноси појава нових сојева вируса. То узрокује непредвидивост, те конзервативнији приступ у изради пословних и инвестиционих планова за наредну годину- објаснила је Дракић.

Она је рекла да је, имајући у виду да је Црна Гора мало и отворено тржиште, изразито увозно зависно, јасно да су се колебања са међународног тржишта рефлектовала на Црну Гору. Немогућност утицаја на те цијене, као и ограничен простор за ублажавање посљедица њиховог раста, представља посебан изазов за све производне дјелатности.

-Ових дана, нажалост, свједочимо најавама обустављања производње алуминијума, која значајно доприноси црногорској привреди, са веома позитивним ефектима и по наш спољнотрговински биланс. Искористићу ову прилику да још једном апелујем на све у овом процесу да уложе додатне напоре у изналажењу одрживог рјешења које ће, прије свега, осигурати даљи развој индустријске производње те очување радних мјеста- рекла је Дракић.

Она је навела да је за десет мјесеци регистрован благи раст просјечног броја запослених. Ипак, забрињава повећање броја особа на евиденцији Завода за запошљавање, будући да је на крају новембра број незапослених био 19,8 одсто виши у односу на исти период прошле године, а чак 47,8 одсто виши у односу на упоредни период 2019.

- Овогодишња истраживања показала су да се спора наплата потраживања, односно неликвидност издваја као највећи проблем у пословању- додала је Дракић.

Она је поздравила најављену реформу и смањење пореског оптерећања на рад, увјерена да ће највећем дијелу привредних субјеката то донијети смањење трошкова.

- Ипак, утицај ове рефоме на микро и мала предузећа из мање развијених општина може бити негативан, посебно код оних која послују у ниско профитабилним дјелатностима. То би нажалост могло да се одрази и на повећање сиве економије, коју можемо окарактерисати као системски изазов који оптерећује и привреду и државу, те као такав захтијева наше синергетско и истрајно дјеловање- навела је Дракић.

Она је казала и да је мишљење привредника да ће ка повећању сиве економије водити најављено повећање акциза и увођење нових на одређене групе производа.

- На ту опасност нас упозорава и раније искуство, када смо након повећања акциза у 2017. години, као резултат имали 56 одсто мањи приход од акциза по основу продаје цигарета у односу на планирано- рекла је Дракић.

Она сматра да је важно указати на потребу снижења стопе пореза на додату вриједност (ПДВ) на седам одсто код припремања и услуживања хране, пића и напитака, у објектима за пружање угоститељских услуга.

- Преносећи исказане захтјеве привреде, истакла бих и значај креирања предвидивог и стимулативног амбијента који ће привући како стране, тако и домаће инвестиције- додала је Дракић.