Према истраживању Уније слободних синдиката Црне Горе из априла 2021. године, рађеним под покровитељством Међународне организације рада, које је вршено на репрезентативном узорку од 1.010 испитаника, преко половине свих испитаника има несигурне облике уговора о раду (само 2/5 испитаника ради на одређено вријеме, за чим слиједе уговори о привременим и повременим пословима, те агенцијски уговори), саопштено је из ове организације-
- Готово 41% испитаника изјавило је да им се зарада не увећава по основу оствареног прековременог рада, док сваки пети испитаник истиче да не користи годишњи одмор при чему њих готово 14% не користи ни припадајући седмични одмор. Око 14% испитаника истакло је да су принуђени да раде допунски посао ради обезбјеђивања егзистенције, од чега само њих 17,5% има потписан уговор о допунском раду. Трећина испитаника планира или је већ предузела конкретне активности по питању одласка из Црне Горе. Као најфреквентнији одговор, када су у питању разлози за одлазак из Црне Горе, убједљиво се наводи адекватна зарада, док су на другом мјесту бољи услови рада - наводе из Уније.
Како истичу, цијена рада у Црној Гори се од 2007. године до данас повећала за свега пет еура (са 55 на 60,3 еура).
- Минимална зарада у Црној Гори, од 1. октобра текуће године, износи 250 еура, а минимална потрошачка корпа цца 650 еура (при чему су из исте изостављени трошкови становања). На евиденцији Завода за запошљавање регистровано је укупно 55.000 незапослених лица. Око 40.000 лица ради на црно. У просјеку, запослени у Црној Гори раде 44,5 сати седмично при чему већина њих није уопште или је само дјелимично исплаћена за тај рад. На граници сиромаштва живи 23,6% грађана - додају они.
Из Уније слобогних синдиката поручују да социјални дијалог је на посебном испиту, а антисиндикална дискриминација и даље присутна.
- Неповјерење грађана у институције система је очигледно и забрињавајуће. Систем одговорности на свим нивоима изостаје. Сви ови подаци карактеришу државу која претендује да постане прва наредна пуноправна чланица Европске уније, па се поставља питање колико смо близу или пак далеко од тог циља, додају они.
Напомињу и да је заштита достојанства професије, заштита личног достојанства, обезбјеђивање достојанствених услова рада и достојанствених зарада приоритетне су теме којима би доносиоци одлука требало да се баве
- Крајње је вријеме да социјалне теме заузму доминантно мјесто у јавном дискурсу. Зато, Унија слободних синдиката Црне Горе позива доносиоце одлука и политичке странке у Црној Гори да, умјесто продубљивања разлика по свим основама, почну да се баве стварањем једнаких могућности, смањењем јаза између богатих и сиромашних, јачањем институција система, увођењем одговорности на свим нивоима, отварањем нових радних мјеста, те одрживим растом и развојем - додају из Уније.
