Рат у Украјини и све мјере које су донесене против Русије, резултираће падом прилива страних директних инвестиција у Црној Гори из Русије и Украјине. Економска аналитичарка Мила Касалица је за "Дан" анализирала економске релације између Црне Горе и Русије и Украјине, као и потенцијалне ефекте које ће дешавања у Украјини имати на нашу економију.
– У периоду од 2017-2021. прилив страних директних инвестициjа у Црну Гору из Руске Федерациjе jе био 462 милиона еура, или 12 одсто од укупног прилива за назначени период. У 2021. години у ЦГ је инвестирано 164 милиона еура или 18,3 одсто из Русије. С друге стране, прилив СДИ из Украjине jе један одсто од 2017. до 2021. године или 33,1 милиона еура. Од тога у прошлој години 11,9 милиона или 1,3 одсто. Кад се подвуче црта, посебно за развоj тржишта некретнина као и улагања у резидентне компаниjе са руским власништвом, прилив СДИ из Русиjе може да претрпи значаjну контракциjу у наредном периоду. Кретања СДИ из Украjине не могу утицати на поремећаjе на ЦГ тржишту, уз напомену да jе jедан банкарски субjект зависан од инвеститора са овог тржишта и треба га супервизорски пажљиво пратити – оцијенила је Касалица за "Дан".
Она је прецизирала да је у периоду од 2016-2020, по подацима Монстата, Црна Гора из Украjине увезла добара у укупноj вриjедности од 40 милиона, или у просjеку по години око 0,30 одсто укупног увоза из свих земаља. У већини увоз се тицао шећера, воћа и поврћа, хартиjе и електричних машина и уређаjа. У истом петогодишју jе извезено добара у укупноj вриjедности мањоj од пет милиона, гдjе jе 2019-е извоз био од 3,2 милиона, и то у робама: разни хемиjски производи и транспортне машине.
– Из Руске Федерациjе за исти период се увезло робе у укупноj вриjедности незнатно мањоj од 37 милиона, у већини електричних апарата и машина као и производа од каучука и дрвета и сл. Извоз jе у дефинисаном петогодишjу износио 10 милиона, у већини производи неметалних минерала. Црна Гора нема зависност у вези нафтних деривата и/или осталих енергената из Украjине и/или Руске Федерациjе – поручила је Касалица.
На питање, на које привредне гране, дешавања у Украјини могу утицати, Касалица је казала да, уз све податке, посебне гране на коjе Украjина може утицати на ЦГ економиjу нису ни броjне ни значаjне пошто ни робна ни финансиjска размjена нису на материjално-значаjном нивоу.
По питању туризма, саопштила је да црногорски привредници морају да укључе потребу умањења очекивања доласка туриста са украjинског и руског тржишта.
– Промтно се мораjу покренути механизми изналажења осталих тржишта за ЦГ туристички производ. У окружењу рата туризам jе индустриjа ограничених позитивних домета. Међутим, Црна Гора треба сезону прихода снажниjих од 2019, а како би се jавне финансиjе стабилизовале након недовољно измjерених ефеката увођења измиjењене минималне циjене рада. Ово jе сет комплексних задатака коjи припадаjу свим институциjама и свим грађанима-нка и привредницима у земљи – закључила је Касалица.
