Чињеница jе да не знамо баш много о концепту "Отвореног Балкана", односно, да исти промовише водиље о четири основне слободе на коjима почива ЕУ, те да jе већ у континуиету потписан jедан броj важних споразума на релациjи Албаниjа, Сjеверна Македониjа и Србиjа. Mишљења сам, да нам и поред оптимизма идеjних твораца, недостаjе jасан сет егзактних показатеља коjима би нас увjерили у његову издашност у неком временском периоду коjи не био смио бити краћи од пет година, казао је за "Дан" економски аналитичар Анђелко Лојпур.
– С друге стране, знатну дозу сумње у погледу коначног успjеха буде и нека раниjа искуства, као нпр. случаj са проjектом ЦЕФТА коjи jе 2006. године потписало и ратификовало десет земаља, међу коjима и jедан броj чланица ЕУ, али jе исти остао мртво слово на папиру. Отуда, евидентни неуспjех и мањкавост наведених проjеката сада користе "креатори" ОБ при чему истичу, да jе оваj пут, у питању његово враћање у реалност – наводи Лојпур.
Лојпур истиче, да кључна ствар, децениjама лоша и незавидна економска и социjална ситуациjа у Црноj Гори ниjе краткорочне природе, већ jе последица постоjеће привредне структуре.
– Морамо признати, да се jедан дио проблема прелио и екстерног jе карактера, али у цjелни гледано, узроке наведеног стања треба тражити у Црноj Гори, и то у потпуно погрешном економском моделу, а што "поjединци" коjи се и данас налазе на кључним мjестима, не препознаjу као извор проблема, па отуда и не могу наћи ваљан излаз из наведене ситуциjе. За Црну Гору има наде, ако би се у том амбиjенту везано за "Отворени Балкан" економска логика наметнула као примаран путоказ. То би значило да се унутар проjекта ОБ нужно успостави jедан отворен систем економских односа коjи би поред "чистих рачуна" имао и карактеристике добросусjедске солидарности и заjедништва – наводи Лојпур.
Према Лојпуровим наводима, свако озбиљниjе промишљање на ту тему морало би да уважи домаћу економску и укупну друштвену реалност.
– Иста jе садржана у спознаjи да jе стандард наших грађана доста низак и да са корона кризом и новом економском кризом узрокованом ратом у Украjини, има наглашену тенденциjу даљег погоршања, да смо постали друштво изразитих социjалних разлика, чиме смо све ближе jеднакости у сиромаштву, уз истовремену неjеднакост у погледу прилика и могућности. Дода ли се енормно задуживање у претходном периоду коjе се по свом укупном износу приближило и флуктуира око висине домаћег БДП, тиме jе свака прича на тему брзог опоравка домаће економиjе реално неутемељена и више jе одраз ускопартиjске борбе и политичке пропаганде – поручио је Лојпур.
Он сматра, да након пуне децениjе од почетка преговора са ЕУ, с правом можемо извући закључак да jе Црна Гора прогутала "шарену лажу" тиме што нам jе додиjељена улога лидера у претприсутним преговорима.
– Уjедно, ми сада, као мала и неразвиjена економиjа имамо веома сужен маневарски простор у погледу тога шта даље. Мислим да ОБ не треба априори одбацити, jер сваки вид интеграциjа, ако оставимо по страни могуће политичке утицаје, jе обећаваjући, али од проjекта до реализациjе jе дуг пут. Исказани оптимизам и искреност партнера jе наjлакше провjерити кроз планиране проjекте, с тим да од почетка не смиjемо прихватати инфериорну улогу. Наша обавеза би била да Влада и парламент усагласе ставове и да пред потенциjалне партнере и домаћу jавност изађу са jасним опредjељењем како ми видимо таj проjекат. И поред свих потешкоћа, вjеруjем да грађани заслужуjу бољи животни стандард. Црна Гора мора да дjелуjе проактивно и понуди властити развоjни поглед потенциjалним чланицама, те да изнађе заjедничку развоjну платформу коjа би резултирала позитивним синергиjским ефектима – поручује Лојпур.
