Министар економског развоја Јаков Милатовић говорио је данас на 30. Економском форуму у Пољској, у оквиру панела “Развој инфраструктуре – пут ка ближој сарадњи и јачању заједничког тржишта не само на Балкану”.
-Прије десет година било је тешко и замислити да се лидери Западног Балкана састају и причају о инфраструктури и инфраструктурним пројектима. Данас, то је већ нормална ствар и сматрам да се крећемо у добром правцу али чињеница је да смо изгубили цијелу деценију. Да је Западни Балкан у ЕУ, сада бисмо вјероватно причали не о “виа Царпатиа” већ о “виа Адриатица”, конектујући тако Пољску са географски најближим морем а то је Јадранско море- саопштио је министар у свом излагању додајући да је он једини представник Западног Балкана у овој дискусији те да ће говорити не само у контексту Црне Горе већ и у контексту цијелог Региона који је тренутно најмање интегрисан.
Милатовић је казао да постоје три разлога због чега је Западни Балкан најмање инфраструктурно интегрисан. Први је институционални капацитет. “Прије него што сам постао министар радио сам у Европској банци за реконстукцију и развој на студији која је оцјењивала институционални капацитет свих земаља централно-источне Европе у смислу како оне припремају инфраструктурне пројекте и дошли смо до закључка да постоје три групе земаља – оне које то раде добро попут Пољске, Мађарске и Балтичких земаља, затим оне са средњим институционалним капацитетом као што су Грчка, Румунија, Бугарска и Хрватска и оне са ограниченим капацитетима, а то су земље Западног Балкана” навео је министар.
Други разлог слабе интеграције јесте координација између самих земаља Западног Балкана. Овдје је Берлински Процес дао значајан допринос у дијелу оснивања тзв транспортне заједнице која сада координира инфраструктурне пројекте у нашим земљама и ради на бољој координацији са Европском комисијом и то је једна позитивна ствар која је одмах дала резултате.
Финансије су трећи разлог – готово све земље Западног Балкана имају ограничени капацитет када је у питању финансирање. ЕУ и њена улога је била овдје од велике помоћи јер је креиран такозвани Инвестициони фонд за Западни Балкан, у оквиру Берлинског процеса, који подржава инфраструктурне пројекте. Наравно, то није довољно.
Како би се земље Западног Балкана боље и брже повезале са ЕУ сва три предуслова морају да буду ојачани.
Министар Милатовић је коментарисао и то како се наш Регион налази у чудној ситуацији – прије 50 година овај Регион је управо био једини у којем нијесу постојале границе да би данас била ситуација таква да једино у овом Региону у Европи постоје границе.
Он је такође указао и на то да је Хрватска, земља од 4 милиона људи, која је последња приступила ЕУ добила пакет подршке од 22 милијаде еура, а да цијели регион Западног Балкана од 6 земаља и популације од 20 милиона 9 милијарди еура јер није дио ЕУ.
"Црна Гора је, прошле године, послије тридесетогодишње владавине једне партије добила нову Владу и мишљења сам да управо садашњи лидери Западног Балкана могу и морају урадити више како би се убрзао процес интеграција."
Везано за тему панела министар Милатовић је поменуо и лош примјер претходне црногорске Владе која је потписала уговор са кинеском компанијом за изградњу аутопута у износу од 1 милијарду долара (валута која није званична у Црној Гори) што представља 20% БДП Црне Горе и каматном стопом од 2% да би саградила пут од 40км, по 25 милиона за један километер.
Позив за учешће министру Милатовићу упутио је Зигмунт Бердyцхоwски, предсједавајући Економског форума, а организатор овог важног догађаја је Фондација Института за источне студије. Овај тродневни догађај чија је тема “Европа у потрази за лидерством” има мисију стварање повољне климе за развој политичке и економске сарадње иземђу држава чланица ЕУ и њихових сусједа.
