Економија Црне Горе је потпуно опорављена за годину и по дана рада претходне Владе, казао је "Дану" бивши министар економског развоја Јаков Милатовић. Он је то казао одговарајући на питање "Дана" да ли је економија, јавне финансије, као и стандард грађана у бољем или горем стању након годину и по дана рада претходне Владе.
- Овдjе бих истакао пет кључних ствари. Прво, економиjа jе потпуно опорављена. У 2021. години остварен jе раст економиjе од невjероватних 13 одсто, наjвећи у Европи, и то само годину дана након катастрофалног пада од 15 одсто. То jе приjе свега постигнуто кроз опоравак сектора туризма на ниво од 70 одсто прихода из 2019, jедан од наjбољих резултата на свиjету у 2021. години. Економска активност у 2022. би према проjекциjама из Закона о буџету требала да износи 5,3 милиjарди еура, што jе за скоро 400 милиона еура више у односу на 2019 годину, а за чак 1,1 милиjарду еура више него 2020. године - рекао је Милатовић.
Друго, како је казао, значаjно су повећане зараде.
- Након више година стагнациjе, минимална зарада jе са 222 еура повећана на 450 еура. Истовремено, програмом "Европа сад" повећане су све нето зараде у земљи, што jе резултирало да просjечна нето зарада порасте са 527 еура у децембру 2020. на 706 еура у овоj години. што jе раст од чак невjероватних 34 одсто. Треће, достигнут jе историjски наjнижи дефицит буџета, а државни дуг у односу на БДП jе смањен. Дефицит буџета 2020. године био jе рекордан и износио 10 одсто БДП-а, док jе у 2021. смањен на само два одсто БДП-а. Овако низак дефицит jе резултат смањена непродуктивних трошкова и jавне администрациjе, имплементациjе програмског буџета – чиме jе постигнута додатна транспарентност трошења, опоравка економиjе и борбе против сиве економиjе кроз реализациjу електронске фискализациjе и имплементациjу "Европе сад". Такође, према подацима Министарства финансиjа, укупан државни дуг (без депозита), на дан 31.03.2022. године, износио jе 4,1 милиjарди еура, или 76,6 одсто БДП-а. Укупан државни дуг са депозитима, коjих jе било 450 милиона еура, на исти дан jе износио 3,6 милиjарди еура или 68,1 одсто БДП-а. Поређења ради, државни дуг jе сада мањи за око 10 процентуалних поена у односу на задњи пресjек у току мандата Владе Душка Марковића, када jе поменути дуг (без депозита), на дан 30.09.2020. године, износио 87,3 одсто БДП-а, а са депозитима 80,8 одсто БДП-а - истакао је Милатовић.
Четврто, како је саопштио, вођена jе одговорна социjална политика.
- Директну корист од раста економиjе и бољих jавних финансиjа осjетили су броjни грађани: обезбиjеђени су дjечиjи додаци, омогућени бесплатни уџбеници, повећане су старачке накнаде, маjкама са троjе и више дjеце су враћена стечена права, бившим радницима из рударско-металског сектора обезбиjедjена финансиjска подршка, уведена jе финансиjска подршка за новорођенчад, а пензионерима повећана минимална пензиjа на 200 еура, од септембра 2022, а све пензиjе повећане за мало више од осам одсто од маjа 2022 - рекао је бивши министар.
Као пето је навео оснаживање и диверсификациjу привреде.
- У jуну 2021. године основан jе Фонд за иновациjе, коjи jе већ од 2022. Постао потпуно оперативан, и представља снажан ослонац иновационом екосистему. Завршен jе Закон о оснивању кредитно-гарантног фонда кроз чиjе оснивање ће микро, мала и средња предузећа добити унаприjеђен приступ финансирању. Такодjе, унаприjеђене су мjере подршке за подршку прерађивачкоj индустриjи и занатству. Усвоjен jе историjски наjвећи агробуџет, коjи jе додатно повећан мjерама подршке коjе jе Влада дониjела у конктексту рата у Украjини - закључио је Милатовић.
