Незадовољни радници са Сјевера / -фото: Милован Нововић
15/01/2022 u 06:40 h
Milovan NovovićMilovan Novović
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
StoryEditor

Отпремнине за 1.300 пензионера чекају одлуку Уставног суда

Право на исплату отпремнине по закону усвојеном крајем децембра имају бивши радници државних предузећа која су отишла у стечај, а услед чега радници који након тога нијесу нашли посао нијесу добили отпремнину.

Иницијативу Уставном суду Црне Горе за провјеру уставности закона којим је право на исплату отпремнина од 12 хиљада добило 1.300 пензионера из неколико предузећа у рударско-металуршком сектору, упутили су јуче представници Удружења некадашњих радника из предузећа из стечаја и НВО "Еуромост". Они траже да се обустави примјена закона до одлуке Уставног суда.

Некадашњи радник "Горњег Ибра" Садик Климента, из Рожаја, казао је да је у питању дискриминаторска одлука, прије свега премијера Здравка Кривокапића и читаве Владе.

– Тај закон није у складу са уставним принципима и европским стандардима. У Европи се, знам тачно, не доносе као што је сад код нас случај, закони само за једну групацију. Тако да тражимо и очекујемо од Уставног суда Црне Горе да наша иницијатива буде разматрана у најкраћем могућем року и позитивно ријешена – рекао је Климента.

Право на исплату отпремнине по закону усвојеном крајем децембра имају бивши радници државних предузећа која су отишла у стечај, а услед чега радници који након тога нијесу нашли посао нијесу добили отпремнину. Ту спадају бивши радници и пензионери КАП-а, ФЕП-а, Прераде, Ковачнице, Рудника боксита, Рудника мрког угља, дио пензионера Металца...

Не дозволити дискриминацију

Чабаркапа каже да се не зна тачан број бивших радника са сјевера, јер је велики дио њих у међувремену преминуо.

– Стечај је тих година у Црној Гори почео да се прво примјењује у Бијелом Пољу. То је био случај са Радником, Вунарским комбинатом, а потом редом и са осталим фабрикама и зато су остали на најнижим пензијама. Зато позивамо све оне који имају право да нам се придруже да не дозволимо дискриминацију – казао је Чабаркапа.

Јуче се чуло да ће у случају да Уставни суд убрзо не одлучи у вези са овим питањем бити принуђени на радикалнији вид простеста, као што је блокада саобраћајница.

Климента је истакао да је велики број радника фабрика и предузећа са сјевера, чији је власник била држава, након одласка у стечај, треба да имају подједнако исте услове као што имају ови из рударско-металуршког сектора.

– Ми смо се, прије свега осврнули на оно чиме се руководио премијер Кривокапић, гдје у једном од чланова овог дискриминаторског закона се каже да се "финансијска подршка даје да се задовоље потребе и поправи животни положај бивших запослених и њихових породица". Тврдимо да нас је потпуно дискриминисао јер сви ми на сјеверу, који смо услед стечаја остали без посла, па и ми у "Горњем Ибру" имамо пензију не већу од 160 еура, за разлику од радника из металуршке индсутрије чија пензија није мања од 300 еура. Зато гласно и јасно питамо шта је премијера руководило да су они пречи од нас – поручио је Климента.

Критике су изнијели и на рачун посланика, прије свега на оне из садашње већине, који су како је саопштено 2014. године, тада као опозиција, гласали против тадашњег предлога закона којим је требало да радници из металуршко-рударског сектора само добију пензије.

– Након наше петиције и подршке тадашње опозиције а данашње власти донијет је закон који је био исти, а не дискриминаторски, за све раднике у Црној Гори. Зачудо, данас се ти исти људи понашају другачије. Овакав став је ван сваке памети – закључио је он.

Светозар Чабаркапа, некада запослен у ГРО "Радник" је казао да је Закон о остваривању права у сектору металске и рударске индустрије потпуно неуставан, јер крши Уставом загарантована права грађана.

– Довео је грађане у неравноправан положај, јер једно сад важи за једне, а друго за друге бивше раднике. На хиљаде је нас са сјевера, из грађевинског, прехрамбеног, дрвопрерађивачког, текстилног, обућарског и других сектора, али за нас тај закон не важи. И свима нама је држава била већински власник.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu

Izdvojeno

23. april 2024 13:00