Генерални секретар Удружења банака (УБЦГ) Братислав Пејаковић не очекује у 2022. години раст камата за физичка лица и увјерава да ће кредити за мала и средња предузећа бити јефтинији, јер ће се већи дио аранжмана банака и државе од 140 милиона реализовати испод тржишних цијена.
– Црногорски банкарски систем jе добро капитализован, солвентан и високо ликвидан. Ово су предуслови за несметано праћење и пласирање средстава свим бонитетним клиjентима банака, као и свих добрих проjеката, без икаквих проблема уз оптималну циjену у постоjећим условима. Не очекуjе се раст каматних стопа, услед високе ликвидности, добре припремљености банака у виду сопствених средстава, квалитетне депонетнске базе, а препозната jе и потреба за подршку клиjентима у jош присутном пандемиjском окружењу – изјавио је Пејаковић за "Дан".
С обзиром на то да ће у овој години расти плате, очекивана је и већа тражња за кредитима једног дијела запосленог становништва.
– У банкарском пословању важан jе бонитет клиjента, проциjењени ризик пласмана, приливи и одливи средстава клиjента на кратком и дугом року, а повећана тражња се подржава како сопственим средствима тако, квалитетним депозитима и кредитним линиjама. Већа тражња, ако jе квалитетна, може утицати и на смањење каматних стопа – појаснио је Пејаковић.
Прецизирао је да наjниже ефективне каматне стопе-ЕКС за кредите коjи су одобрени током октобра 2021. године су имале компаниjе од само 3,64 одсто на годишњем нивоу, док је за грађане важила просjечна ЕКС од 7,22 одсто за позаjмице на годишњем нивоу.
– Са сигурношћу можемо рећи да ће ниже каматне стопе бити за мала и средња предузећа, гдје ће већи дио аранжмана банака и државе од 140 милиона еура бити реализован испод тржишних циjена током 2022. године, а заживљавањем Гарантног фонда стичу се услови за даље квалитетниjе поставке – навео је Пејаковић.
Од 1. јануара креће са примјеном Закон о санацији кредитних институција, којим је предвиђено формирање Санационог фонда, што ће бити финансијско оптерећење за банке.
– Према закону, у Санационом фонду мора бити новац у вриjедности од jедан одсто гарантованих депозита и та средства се мораjу обезбиjедити у периоду од десет година. Предвиђено jе да банке jедном годишње уплаћуjу редовни допринос и то до 30. jуна за текућу годину. То jесте додатни финансиjски трошак за банке, што ће умањити приходе, али ефекат за систем, проциjењено jе, биће врло квалитетан и основно jе што испуњавамо стандарде ЕУ. Подсjетио бих да банке плаћаjу и премиjу осигурања на депозите Фонду за осигурање депозита и да имаjу и регулаторне трошкове, поред трошкова пословања запослених, ИТ улагања, закупа пословних простора, губитака због немогућности наплате потраживања, тако да се укупни приходи банака коригуjу за те износе, као и укупна расположива средстава за пласмане коjа се умањуjе за износ обавезне резерве коjа jе инструмент монетарне политике. Све у свему, пословање банака jе много комплексниjе од перцепциjе обичног грађанина, што jе и схватљиво – закључио је Пејаковић.
