Vlada je danas donijela Odluku o Energetskom bilansu Crne Gore za narednu godinu kojim je planirano da se više od polovine električne energije proizvede iz hidroelektrana. Dokument obuhvata bilanse električne energije, uglja, nafte, naftnih derivata i biogoriva, Godišnju analizu učešća energije iz obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji energije, kao i mjere za njegovu realizaciju.
Iz Vlade je saopšteno da je u narednoj godini planirana ukupna proizvodnja električne energije u iznosu od 3,6 hiljada gigavat sati (GWh).
- Dok je planirana bruto potrošnja 3.117 tako da će planirani suficit, razlika između proizvodnje i potrošnje, za narednu godinu biti 483 GWh- piše u saopštenju.
Kako se navodi, u narednoj godini je planirano da se više od polovine električne energije, odnosno oko 51 odsto, proizvede iz hidroelektrana, 37 odsto iz termoelektrane, devet odsto iz vjetroelektrana i tri odsto iz solarnih elektrana.
- Proizvodnja TE Pljevlja za narednu godinu planirana je na iznos od 1.317 GWh, što je manje od procjene ostvarenja u ovoj godini za 12,2 odsto- rekli su iz Vlade.
Kada je riječ o bilansu naftnih derivata, iz Vlade su kazali da je ukupan promet za potrebe potrošnje u Crnoj Gori u narednoj godini planiran u količini od 421 hiljadu tona, što je za 12,3 odsto više od procjene ostvarenja potrošnje u ovoj godini. Iz Vlade je saopšteno da je danas usvojena Informacija o realizaciji Ugovora o koncesiji za korišćenje akumulacije Otilovići radi izgradnje male hidroelektrane u cilju proizvodnje električne energije, i prihvatila tekst Aneksa broj 1 Ugovora o koncesiji.
Aneksu se, kako se navodi, pristupilo na zahtjev Koncesionara koji je tražio da se definišu novi rokovi početka kako prve faze, tako i početka trajanja Perioda koncesije, navodeći kao razlog kasno izdate UTU.
- Vlada je zahtjev Koncesionara ocijenila opravdanim i sačinila Aneks 1 Ugovora koji predvđa izmjene na način da I faza – faza izrade Tehničke dokumentacije, kao i Period koncesije počinju od datuma izdavanja UTU, dok preostale odredbe Ugovora ostaju neizmijenjene- piše u saopštenju.
Vlada je utvrdila Predlog zakona o završnom računu budžeta Crne Gore za prošlu godinu. Kako je saopšteno, završni račun je pokazao da su javni prihodi u periodu januar – decembar prošle godine iznosili 2.322,3 miliona eura ili 40,1 odso procijenjenog bruto društvenog proizvoda BDP-a (5.796,8 miliona) i u odnosu na planirane veći su za 117,3 miliona eura ili 5,3 odsto.
- U odnosu na uporedni period 2021. godine, naplata javnih prihoda veća je za 128,3 miliona eura- navodi se u saopštenju.
Ističe se da je javna potrošnja od januara do decembar prošle godine iznosila 2.571,2 miliona eura ili 44,4 odsto BDP-a.
- Manja je za 156,5 miliona eura ili 5,7 odsto u odnosu na planiranu, dok je u odnosu na prethodnu godinu veća za 283,7 miliona ili 12,4 odsto- dodaje se u saopštenju.
Iz Vlade su kazali da je, polazeći od kretanja prihoda i rashoda, u istom periodu ostvaren je gotovinski deficit javnih finansija u iznosu od 248,9 miliona eura ili 4,3 odsto BDP-a, dok je korigovani deficit iznosio 220,4 miliona ili 3,8 odsto.
Vlada je donijela Odluku o izmjeni Odluke o utvrđivanju godišnjeg broja dozvola za privremeni boravak i rad stranaca za 2023. godinu.
- Imajući u vidu potrebe tržišta rada i iskorišćenost kvote dozvola za pojedine namjene, a radi omogućavanja nesmetanog poslovanja privrednih subjekata, Odlukom je utvrđeno povećanje broja dozvola za privremeni boravak i rad stranaca za 2023. godinu za šest hiljada, sa dosadašnjih 21.454 na 27.454 dozvola- navodi se u saopšenju.
