Занатска комора Црне Горе предложила је увођење занатског ембарга за политичаре уколико 1. септембра представници те асоцијације не буду одржали састанак са министрима економије и просвјете, на којем би договорили приједлоге за унапређење занатства у држави, јавља ПР центар.
То је саопштено на прес конференцији Занатске коморе Црне Горе поводом стања у занатству и односа Владе према занатству.
Извршни директор Занатске коморе Црне Горе, Занатско-предузетничке коморе Црне Горе и Удружења хотела Црне Горе, Борис Марђоновић, казао је да ће представници те асоцијације уколико 1. септембра не сједну за сто са министрима економије и просвјете, објавити списак политичара којима ће бити забрањено да купују пекарски крух, бурек и пецива, да се шишају и уређују у фризерским и козметичким салонима, да ручају и пију кафу у ресторанима, да спавају у хотелима.
-Објавићемо списак политичара којима ће бити забрањено да скраћују панталоне и преправљају одјећу, да носе одијела на хемијско чишћење, да поправљају рачунаре и телефоне код инфо-електроничара, да довозе аута у сервисе и на регистрацију, да мијењају гуме на колима, да зидају куће и виле по приморју, да користе услуге електричара, водоинсталатера, инсталатера гријања и хлађења, да крече просторије, да декоришу ентеријере, да чисте димњаке, мијењају браварију- истакао је Марђоновић, наводећи да ће то подразумијевати и забрану других занатских производа и услуга.
Поручио је да ово није пријетња већ обећање.
-Потпредсједник Владе нам је дао подршку и држимо га за јавну ријеч. Ускоро очекујте нови позициони документ гдје ћемо позвати занатлије да гласају само оне партије, које су га потписале и јавно се обавезале да ће то остварити. Не треба се више играти са занатлијама. Преко 100 хиљада грађана живи од занатства. Само у туризму смо имали 30 хиљада запослених. Као што видите, занатлије су консолидоване и ријешене да узму ствар у своје руке. Надамо се да ћемо моћи остати у оквирима про-европског дијалога са политиком-истакао је Марђоновић.
Указао је да се приједлози занатлија за развој предузетничког средњег сталежа односе на увођење социјалне тржишне економије по узору на Европску унију, реформу стручног образовања, усавршавања и професионалне оријентације и креирање коњунктурних програма за генерисање тражње.
Вд предсједник Занатске коморе Црне Горе, предсједник Занатско-предузетничке коморе Црне Горе и члан Управног одбора Удружења фотографа ЦГ, Слободан Старчевић, оцијенио је да је занатство у Црној Гори на најнижем степену развоја на Западном Балкану.
-Закон о занатству не регулише кључни смисао постојања Коморе, а то је стручно образовање и усавршавање. Преко 130 професија чека да буду регулисане и да се ускладе са европским директивама. Стручно оспособљавање се не одвија ни у предузећима ни у адекватним школским радионицама, имамо доминантно теоријско образовање у средњим стручним школама- поручио је Старчевић.
Према његовим ријечима, Европској унији се подносе извјештаји да Црне Гора има дуални систем образовања у занатству, „а заправо имамо карикирани сурогат“.
-Прије свега немамо регулисане професије и стручне слике заната ни за ученике ни за мајсторе, усклађене програме теорије и праксе за ученике у привреди, програме за мајсторске квалификације и испите, верификоване мајсторе који смију обучавати ученике у привреди и на крају завршне испите са практичним пробама- указао је Старчевић.
Он је истакао да је Занатска комора Црне Горе дискриминисана приликом увођења обавезног чланства у Привредној комори, „иако је постојао закон о занатству и иако смо тражили изузеће привредних субјеката који обављају дјелатност по закону о занатству“.
-Тражили смо јавна овлашћења да бисмо били социјални партнери државе у образовању, усавршавању и трансферу технологија, а добили смо задатак да преписујемо нечитке пријаве заната које стижу преко секретаријата за привреду. При томе имамо пријављено више занатских занимања у слободној интерпретацији привредника, него занатлија који се њима баве- рекао је Старчевић.
Предсједник Црногорског удружења штампара, Милош Вукчевић, указао је на два актуелна проблема са којим се сусријећу чланови тог удружења.
Казао је да је Управа за инспекцијске послове почела да врши контролу штампара, наводећи да је на основу записника који су већ састављени за њихове колеге, постављено да се штампарија треба регистровати као трговина.
„Не би ту било ништа спорно да то не повлачи за собом још низ одређених потеза, а то је прије свега Трговачка књига коју је неизводљиво ми да водимо на начин на који је Законом дефинисано, што нас доводи колизије са самим тим чином“, рекао је Вукчевић.
Други проблем је, како је истакао, проблем тарифа које се наплаћују за остваривање репрограмских права.
Предсједник Удружења хотела Црне Горе и члан Предсједништва Занатско-предузетничке коморе Црне Горе, Никола Пејовић рекао је да је највећи проблем што држава нема слуха ни разумијевања за ту струку.
-Морамо да сједнемо и да поразговарамо, да повежемо људе. Велики проблем имамо са кадром и са људима који неће да раде. Немамо куваре, конобаре, собарице. Доста људи из Црне Горе одлази у иностранство-истакао је Пејовић.
Потпредсједник Занатске коморе Црне Горе и предсједник Удружења занатлија моторних возила Црне Горе, Милутин Ражнатовић, сматра да би већу пажњу требало посветити обукама у образовању, које ће допринијети већем запошљавању.
-То треба да радимо заједно са министарствима која су надлежна. То мора све да буде увезано, да бисмо на том пољу нешто могли урадити, јер нам мајстори требају- истакао је Ражнатовић.
