Strateško opredjeljenje Crne Gore, kao potpisnice Pariskog sporazuma, članice Energetske zajednice (EZ) i kandidata za članstvo u EU, je da razvoj energetskog sektora bazira na principima dekarbonizacije i zelene energetske tranzicije, saopštio je ministar kapitalnih investicija Ervin Ibrahimović.

On je, na Western Balkans ESG samitu, poručio da je strateško opredjeljenje Crne Gore privlačenje investicija za realizaciju projekata zelene energije.

„Životna sredina, društvo i upravljanje ne mogu se odvojeno posmatrati i moramo se odgovorno odnositi prema potencijalima koje ima svaka država“, naveo je Ibrahimović na panelu "Net Zero putevi - dekarbonizacija privrede do 2050. godine".

On je podsjetio da je cilj EU da bude klimatski neutralna do 2050. godine, odnosno da ima ekonomiju sa nultom neto emisijom gasova sa efektom staklene bašte. Taj cilj je, kako je naveo Ibrahimović, u skladu sa posvećenošću EU globalnoj klimatskoj akciji, Pariskom sporazumu i predstavlja srž Evropskog zelenog dogovora.

Ibrahimović je naveo da je Zelena agenda za Zapadni Balkan predviđena Evropskim zelenim dogovorom. Kako je kazao, usvajanjem Zelene agende, zemlje Zapadanog Balkana su prihvatile plan za tranziciju sa tradicionalnog ekonomskog modela.

Inrahimović je rekao da su zemlje regiona tako preuzele obavezu sprovođenja mjera u oblasti sprečavanja klimatskih promjena i zagađenja, u oblastima razvoja energetike, biodiverziteta, mobilnosti i cirkularne ekonomije, održive poljoprivrede i proizvodnje hrane. Na taj način su, kako je dodao, preuzele obaveze da u središte svih privrednih aktivnosti stave održivi razvoj, štednju resursa, zaštitu prirode i smanjenje rizika od klimatskih promjena, kao i usklađivanje sa ciljevima EU.

„Kao potpisnica Pariskog sporazuma, članica EZ i kandidat za članstvo u EU, strateško opredjeljenje Crne Gore je da razvoj energetskog sektora bazira na principima dekarbonizacije i zelene energetske tranzicije“, kazao je Ibrahimović.

On je dodao da energetski sektor ima dominantan uticaj na razvoj zelene ekonomije u Crnoj Gori i postizanje nacionalnih ciljeva održivog razvoja.

„U skladu s Evropskim zelenim dogovorom i energetskom politikom EU, planiramo dalji razvoj eneregetskog sektora kroz dekarbonizaciju i zelenu ekonomsku tranziciju, povećanjem korišćenja energije iz obnovljivih izvora, unapređenjem energetske efikasnosti“, naveo je Ibrahimović.

On je kazao da Crna Gora svoju energetsku politiku i propise usklađuje sa politikama i zakonodavstvom EU u oblasti energetike, klime i životne sredine.

„Shodno tome, radi na pripremi prvog nacionalnog energetskog klimatskog plana, koji će biti glavni strateški dokument u oblasti energetike do 2030. godine“, rekao je Ibrahimović.

Prema njegovim riječima, imajući u vidu ciljeve održivog razvoja, zahtjeve EU i raspoložive prirodne i ekonomske resurse, Crna Gora teži da u skorije vrijeme postane zemlja niskokarbonskog razvoja.

„Pored toga, intenzivno radimo i na usklađivanju crnogorskih propisa sa propisima EU u oblasti energetske efikasnosti“, dodao je Ibrahimović.

On je kazao da dekarbonizacija energetskog sektora u Crnoj Gori u najvećoj mjeri zavisi od budućeg rada Termoelektrane (TE) Pljevlja. TE Pljevlja je, kako je naveo, izuzetno važna za energetsku stabilnost Crne Gore.

„Kada pričamo o zelenoj tranziciji, ona može biti uspješna samo ako bude pravedna. Crna Gora, kao ekološka država, nastaviće da štiti životnu sredinu“, poručio je Ibrahimović.

On je kazao da Crna Gora ima preko 265 sunčanih dana u godini.

„Sigurno rijetko koja država može da se pohvali time, a to znači izuzetan potencijal za proizvodnju solarne energije“, rekao je Ibrahimović.

On je naveo da je Crna Gora, sa druge strane, izuzetno bogata vodenim potencijalom.

„Crna Gora ima šta da ponudi privrednicima“, poručio je Ibrahimović.

Izvršni direktor Elektroprivrede Crne Gore (EPCG) Nikola Rovčanin kazao je da zelena tranzicija treba da se sprovode u veoma kratkom roku, što je izazov imajući u vidu očekivanja, zakonodavastvo, direktive i ono što su obaveze Crne Gore.

“Negdje sam možda to, na samom početku, vidio kao određeni problem, ali kako odmiče vrijeme i kako smo ušli u desetine projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije, to zaista nije problem, već velika šansa za privredu, nova radna mjesta, mlade ljude”, naveo je Rovčanin na panelu Zelena tranzicija - podsticaj ekonomiji sa nultom emisijom gasova.

EPCG je, kako je kazao, pokrenula niz projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije, a radi se i na adaptaciji i rekonstrukciji postojećih objekata. Rovčanin je rekao da su problemi administrativne prirode, a postoje i oni koje se odnose na finansije, u smislu povećanja kamatnih stopa.

On je naveo da državno zakonodavstvo nije bilo spremno za brzu energetsku tranziciju, ali da se sada tu dešavaju određeni pomaci.

“Ukoliko želimo da velike investiciije, koje su vrijedne, brzo sprovedemo, moramo napraviti određene intervencije koje se odnose na zakonodavstvo”, smatra Rovčanin.

On je kazao da je veliko interesovanje stranih investitora za ulaganje u Crnu Goru, posebno imajući u vidu potencijale u oblastima hidro, vjetro, solarne energije.

“Pravedna tranzicija nije nešto što se može očekivati za godinu ili dvije, to je proces, ali ono što je važno jeste da ne treba da se stoji, već snažno da se krene u investicione cikluse”, rekao je Rovčanin.

On je naveo da je EPCG uspjela da prebrodi energetsku krizu, ne zaustavljajući investicioni ciklus, već održavajući stabilnost energetskog sistema, bez restrikcija, kao i ne povećavajući cijene struje. On je dodao da brza energetska tranzicija zahtijeva snažan kadrovski odgovor na tržištu.

Ministar ekonomskog razvoja i turizma Goran Đurović je, na panelu “Saglasnost sa društveno odgovornim konceptom poslovanja – uključiti sve zainteresovane strane”, kazao da se stvorila potreba koje je kreirala ESG standarde - da zaštitimo životnu sredinu, budemo društveno odgovorni i bolji u korporativnom upravljanju.

“Da ste prije 20 godina bilo koga širom Evrope i svijeta pitali šta je smisao biznisa, odgovor bi bio profit, manje nezaposlenih”, naveo je Đurović.

On je podsjetio da je Crna Gora prva ekološka država, ali da ima mnogo toga da se uradi po pitanju ekologije i zaštite životne sredine. Đurović je, govoreći o aktivnostima aktuelne Vlade, naveo da je zaštićeno glavno vodoizvorište, od kojeg se snabdijeva cijelo crnogorsko primorje, od pojedinaca koji su eksploatisali šljunak.

“Morali smo da idemo radikalnim metodama, iz prostog razloga što su zaštita životne sredine, prirode i prava građana Crne Gore da imaju pijaću vodu mnogo važniji nego što je profit”, kazao je Đurović.

On je rekao da se, što se tiče društvene odgovornosti, kod crnogorskih komapanija polako razvija svijest da je potrebno da budu društveno odgovorne. Đurović je istakao saradnju Vlade i privrede koja se odnosi na akciju Stop inflaciji.

“Danas bi na isto pitanje – šta je smisao biznisa, odgovor bio da nije samo profit, već i zaštita životne sredine, društvena odgovornost”, naveo je Đurović i ocijenio da crnogorske kompanije polako prepoznaju potrebu da treba da implemetiraju ESG standarde.

Western Balkans ESG samit, koji je okupio preko 450 učesnika, najveći je regionalni događaj posvećen održivom razvoju i razgovoru o većoj odgovornosti poslovnog sektora prema pitanjima društvenih, upravljačkih i standarda u oblasti zaštite životne sredine (ESG) u praksi.