Повећања цијена сточне хране од 10% до 40% директно угрожава пољопривредне произвођаче, нарочито млијека и меса. Ово је оцијењено на сједници Одбора удружења пољопривреде и прехрамбене индустрије Привредне коморе.
Одбор је размотрио Информацију о привредним кретањима у аграру за јануар-април 2021.године и реализацију јавних позива кроз ИПАРД. Презентоване су кредитне линије ИРФ за 2021. годину, као и Иницијатива за формирање Групације произвођача пекарских производа.
Секретарка Лидија Рмуш је истакла да је током прва четири мјесеца 2021. године пословање привредних субјеката у области аграра такође било под великим утицајем пандемије.
-Укупна прерађивачка индустрија је у И кварталу ове године остварила пад од 13,1% у односу на И квартал 2020. године, док је у индустрији пића остварен раст од 4,7%, дуванској индустрији 7%, а у прехрамбеној индустрији 3,3%. Иако није долазило до застоја у производњи током трајања пандемије произвођачи су се сусрели са проблемом пласмана производа, како због великог увоза и спорије наплате, тако и дијелом што су морали због недовољне тражње на тржишту смањити производњу и свести асортиман само на основне производе"- казала је Рмуш.
Према подацима Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација индекс цијена хране показује да је храна у мају 2021. скупља за чак 39,7% у односу на мај 2020. године. За 12 мјесеци, највише је поскупило уље (чак 124%), шећер (57%), житарице (37%), млијечни производи (28%), док је најмање поскупило месо (10%).
У овој години на тржишту сточне хране дошло јо повећања цијена од 10% до 40%, а то директно угрожава пољопривредне произвођаче, нарочито произвођаче млијека и меса.
-Како Агробуџет још увијек није усвојен то додатно отежава ситуацију јер пољопривредни произвођачи за сада још увијек не знају које ће субвенције бити доступне и када ће бити расписани јавни позиви по мјерама подршке, нарочито за мјере из биљне производње - сматра Рмуш.
Рмуш је истакла да је истовремено потребно обезбиједити помоћ мљекарама које откупљују млијеко и већ имају проблем гдје продати, односно складиштити готове производе. Примјера ради, само један произвођач козијег сира има на залихама преко 7,5 т, а једна мљекара преко 60 т ситног сира. Што се тиче козијег млијека генерално је дошло до смањења откупа управо због немогућности пласмана сира, јер су двије сираре које откупљују млијеко, смањиле односно потпуно укинуле откуп од произвођача. Ова ситуација захтијева хитну интервенцију кроз Програм интервенција на тржишту.
Рмуш је казала да је укупна размјена пољопривредно-прехрамбених производа_ _за период јануар-април 2021. године износила 168,5 милиона еура и мања је за 6,5% у односу на исти период прошле године.
Увоз пољопривредно-прехрамбених производа за период јануар-април 2021. године износио је 154,6 милиона еура и у односу на исти период прошле године мањи је за 8,1%, док је извоз износио 13,9 милиона еура и био је већи за 16,5%. Покривеност увоза извозом износила је 9%- истакла је она.
Рмуш је на крају закључила да је пад броја туриста од 83% у 2020.години у значајној мјери утицао на пословање предузећа из области аграра, па је укупан приход смањен за 16,6% у односу на 2019. годину.
Она је додала да ће, обзиром на то да значајан дио домаће производње хране обезбјеђује сигуранији пласман производа кроз туристичку тражњу, развој сектора у значајној мјери зависти од развоја ситуације у туризму.
-Црна Гора је туристичка земља пошто ова грана доприноси БДП-у 25-30 одсто. Сви сектори су везани за туризам па и пољопривреда. Сматрам да је ово година опоравка, и то кроз туризам– оцијенио је предсједник Одбора Милутин Ђурановић.
Он међутим истиче да економија не треба да буде заснована само на једној грани, што је пандемија најбоље показала.
Зато апострофира потребу да држава издваја више средстава за подршку аграрној производњи, наводећи да улагања у овај сектор не представљају трошак, већ вриједну инвестицију која даје значајне резултате.
-Европска унија издваја 40 одсто буџета за подршку пољопривреди, па је и то показатељ да бисмо и ми у Црној Гори морали да дамо већи значај производњи хране. Улагање у пољопривреду и сеоски туризам је начин да се сачува црногорско село"– истакао је Ђурановић.
Потпредсједница Привредне коморе др Нина Дракић сагласила се да је неопходна диверзификација економије, те информисала привреднике о томе да ће ова асоцијација помоћи у изради “Програма економског опоравка до 2026. године”, који припрема Влада уз подршку ЕБРД. Позвала је чланове Одбора да допринесу овом документу саопштавајући своју визију реформског процеса у сектору у којем послују.
Бранко Пејовић, Зрножит, истакао је важност удруживања произвођача у кластере и планске производње у аграру у складу са захтјевима тржишта.
- Није проблем произвести, већ пласирати производе на тржиште. Ако немамо тржиште, нема пласмана – рекао је Пејовић.
Божидар Јокић, Агро Монт, сматра веома позитивним увођење ниже стопе ПДВ-а за произвођаче јаја.
Указао је такође да је развој пољопривреде немогућ без државне подршке, путем субвенција.
-Држава би морала да субвенционише домаћу производњу како бисмо били конкурентни аграрним земљама попут Србије, Мађарске..."– оцијенио је Јокић.
Сафет Франца, Месопромет, указао је на проблем опорезивања бијелог сира по стопи од 21 одсто, што представља значајна издавања за откупљиваче.
"Потребно је иницирати према Министарству да се овај ПДВ смањи јер смо неконкурентни, пошто продавци на пијаци и накупци уопште не плаћају овај поре"з – рекао је Франца. Ова компанија откупљује сир од 250 коопераната, али мора да обрачуна ПДВ, што није случај код продаје сира на пијаци.
Божо Крсмановић, Рибњак а.д. Никшић, истакао је да су произвођачи пастрмке у великом проблему због смањења тражње, те да им је неопходно помоћи, између осталог, снижавањем ПДВ-а на свјежу рибу са 21 на седам одсто, као и повећањем субвенција за производњу на сличан начин као што се ради у БиХ.
Милан Поповић, Фармонт, говорио је о изазовима са којима се сријећу произвођачи воћа и поврћа, те позвао на њихово удруживање у групацију у оквиру Привредне коморе.
-Не можемо да нађемо бераче, а значајан је број људи на Заводу за запошљавање– оцијенио је Поповић. Зато је потребна јача сарадња локланих управа са произвођачима и Миистарством пољопривреде.
Представница Директората за плаћање Далиа Перишић каже да је кроз Програм ИПАРД, до сад објављено шест јавних позива. Најновији се односи на мјеру 7 - Диверзификација газдинства и развој пословања, конкретно за подмјеру 7.1 – Рурални туризам, објављен је 23. јуна и траје до 31. августа.
До сада су се 3 позива односила на мјеру 3 - Инвестиције у физички капитал за прераду и маркетинг пољопривредних и рибљих производа, а два јавна позива за примарну производњу.
-Што тиче мјере 3, било је 46 захтјева за додјелу подршке од чега је 21 уговорена. Тренутно је активно 4,3 милиона еура, односно 1,7 милиона еура потенцијалне подршке – рекла је, између осталог, Перишић.
Спасоје Вујошевић из ИРФ казао је да су за 2021. годину дефинисали сљедеће кредитне линије за подршку високошколцима; технолошким вишковима; женама, почетницама у бизнису; женског предузетништва; женама у бизнису - микрокредити; младима у бизнису; почетницима у бизнису те предузетништву. Он је казао да су ће директно кредитирање износити од 0% - 4% са роком отплате до 12 година (са укљученим граце периодом до 4 године, а максималан износ кредита износиће до 50.000€ за директне кредите (за предузетнике до 30.000€, предузетнице до 50.000€).
Такође је најавио подршку предузећима у одржавању и побољшању ликвидности, подстицај конкурентности, реализацији греен фиелд и броwн фиелд инвестиција те инфраструктурним пројектима од еколошког, локалног и државног значаја и пројектима из области енергетике и енергетске ефикасности.
Он је истакао да ће се, када је у питању колатерал као средство обезбјеђење кредита, посебно водити рачуна о томе да потенцијална хипотека буде без терета и ограничења, тј. битно је да су испуњени законски услови које хипотека захтијева.
-Када је у питању пољопривредна производња, као инструменте отплате кредита, ИРФ може прихватити премије, субвенције, грантове и директна плаћања која обезбјеђује Министарство пољопривреде и руралног развоја - казао је он.
Додао је да ће осим поменутих, ИРФ прихватати и друге уобичајене инструменте обезбјеђења кредита с тим што процијењена вриједност непокретности мора задовољавати дефинисане критеријуме.
Представници пекарске индустрије су Привредној комори доставили Иницијативу за оснивање Групације за пекарске производе која треба да се формира у оквиру Одбора удружења пољопривреде и прехрамбене индустрије. Иницијативу је потписало 7 индустријских пекара у циљу да заједнички покушају да оснаже овај веома важан сектор како са аспекта запослености и прихода, тако и са аспекта важности њихових производа у циљу одржавања социјалне стабилности.
Групација ће се поред основног питања који се односи на цијене хљеба бавити и питањима нерадне недеље. Индустријске пекаре, за разлику од малих, производе хљеб који се продаје у трговинама које не раде недељом.
Групација ће поново покренути иницијативу за измијену Закона о акцизама у дијелу који се односи на право повраћаја дијела плаћене акцизе на гасна уља на начин да се повраћај за правна лица која се баве производњом прехрамбених производа не везује за остварени промет, већ за стварни утрошак енергента.
· Кроз програм интервенција на тржишту обезбиједити откуп вишкова пољопривредних производа, нарочито козијих сирева и производа рибарства и аквакултуре.
· Због повећања цијена сточне хране сагледати могућност увођења субвенције до стабилизације тржишта, будући да је у посљедњим мјесецима цијена сточне хране порасла и до 40% у поједним категоријама.
· Наставити са реализацијом пројеката „Купујмо домаће“ и „Домаћи укуси“ са циљем јачања свијести домаћих потрошача и туриста о корисности куповине домаћих производа и стварање амбијента за боље позиционирање домаћих производа што ће директно допринијети смањењу увоза.
· Измијенити Закон о порезу на додату вриједност чиме ће се увести јединствена нижа стопа ПДВ-а за одређени број производа намијењених исхрани (риба прерађевине од меса,воће и поврће).
· Иницирати преговоре са Албанијом у циљу укидања обавезе које је увела албанска страна да произвођачи производа анималног поријекла морају имати европски извозни број приликом извоза производа у Албанију, јер то није у складу са правилима ЦЕФТА Споразума.
· Убрзати и поједноставити процедуре приликом одобравања ИПАРД средстава.
· Неопходно је радити на удруживању произвођача што ће им омогућити заједничке наступе на тржишту и тиме ојачати њихову конкурентност.
