- U fazi smo pripreme javnog poziva za 3D istraživanje crnogorskog podmorja. Glavni cilj ovog poziva je povećanje nivoa znanja o ugljovodoničnom potencijalu u podmorju Crne Gore, sa posebnim naglaskom na identifikaciju gasnih prospekata. Podatak da u jadranskom podmorju ima 1,3 hiljade bušotina jasno ukazuje da treba nastaviti istraživanja našeg dijela podmorja - saopštio je ministar rudarstva, nafte i gasa Crne Gore Admir Šahmanović.
On je u intervjuu za Bankar.me naveo da bi, u slučaju da dođe do pronalaska nafte i gasa jedan od glavnih projekata bio Jadransko-jonski gasovod (IAP), jer je neophodno revidirati i razmotriti postojeće idejno rešenje i priključenje na južni gasni koridor, koji bi preko TAP-a (Transanadolijski gasovod) i IAP-a povezao istok i zapad Evrope.
- Priključivanje na Jadransko-jonski gasovod omogućilo bi Crnoj Gori diverzifikaciju izvora energije i omogućilo valorizaciju potencijalnih gasnih izvora u našem podmorju - kazao je Šahmanović.
Kao starteški važan razvojni projekat koji će biti u fokusu rada ministarstva ukazao je na stvaranje uslova za izgradnju LNG (prirodni tečni gas) terminala u Baru, jer bi im LNG terminal omogućio pristup globalnom tržištu tečnog prirodnog gasa, pružajući veću fleksibilnost u snabdijevanju energijom.
Podsjećamo, Crna Gora je sa konzorcijem kompanija Eni i Novatek 2016. godine zaključila ugovor o koncesiji za proizvodnju ugljovodonika za blokove 4118-4; 4118-5; 4118- 9; 4118-10, ukupne površine 1.228 kvadratnih kilometara, a koji je prestao da važi 13. septembra 2022. godine.
Ovaj konzorcijum uplatio je 12 miliona eura u državni budžet 2022. godine po garanciji za nezavršeni deo posla definisan ugovorom o istraživanju nafte u crnogorskom podmorju, zbog odustajanja od daljeg istraživanja.
Ugovor o koncesiji za proizvodnju ugljovodonika u podmorju Crne Gore 2017. godine potpisan je i sa kompanijom Energean, i to za blokove 4219-26 i 4218-30, ukupne površine 338 kvadratnih kilometara. Ugovor je istekao 15. jula 2022. godine, prenosi Indikator.
