Социјалдемократе Црне Горе (СД) су данас поново предале у скупштинску процедуру предлог допуна Закона о порезу на додату вриједност (ПДВ), чија је суштина омогућавање малим и средњим предузећима која за тако нешто искажу интересовање, а чији укупан годишњи промет није већи од два милиона еура, прелазак на модел плаћања ПДВ по наплаћеној, а не издатој фактури, што је уобичајена и регионална и европска пракса, саопштио је данас предсједник и посланик СД Дамир Шеховић.
-Постојећи модел наплате ПДВ је конципиран на начин да сва предузећа, па и она која спадају у ред малих и средњих, уплаћују ПДВ држави прије него што уопште успију да наплате своја потраживања, чиме у суштини бескаматно финансирају државни буџет. На тај начин себе непотребно излажу високим трошковима финансирања, што веома дестимулативно дјелује на комплетну привреду, а посебно на мања предузећа која ту врсту финансијског притиска нијесу у стању да издрже-истакао је Шеховић.
Он је додао да би обрачун ПДВ по наплаћеној реализацији помогао малим привредним субјектима који имају проблема са ликвидношћу, односно са нередовним, одгођеним или неизвршеним плаћањима.
-Могућност преласка на модел плаћања ПДВ-а по наплаћеној реализацији би од посебне важности био за оне привредне субјекте који купцима одобравају дуже рокове плаћања, па би их овај, по њих повољнији начин опорезивања у виду "система наплате", лишио и сувишног суочавања са непотребним трошковима високих камата и потешкоћа у праћењу динамике отплате кредита који због тога могу настати. Посебно би погодовало предузећима код којих се разликују рокови плаћања рачуна добављачима од рокова наплате рачуна од купаца. Значајном броју њих је под оваквим условима због потешкоћа да измире дугове упитан опстанак на самом тржишту. О чему уосталом и говори податак да је број предузећа са блокираним рачунима, као и укупан износ дуга, у сталном порасту. Порез који би требали платити након што испоставе фактуру, би могли да користе за сопствено пословање све до наплате самог рачуна, што би стимулативно дјеловало на брзину оптицаја новца у држави за коју су свакако уобичајени дуги рокови плаћања- рекао је Шеховић.
Он такође истиче да проблем постаје још израженији уколико имамо у виду да је црногорска економија након ЦОВИД-19 кризе, додатно погођена и значајним негативним рефлексијама агресије Русије на Украјину, која се прије свега огледа у нестабилности тржишта и значајном расту цијена, те самим тим и додатним финансијским напрезањем компанија.
-Таква ситуација погодује ширењу таласа неликвидности и повећању броја блокираних рачуна, што најбоље потврђује податак да је тренутно у блокади готово невјероватних 19,4 хиљада предузећа и предузетника, са укупним износом дуга на основу којег су блокирани рачуни од чак 922,1 милиона еура- упозорава Шеховић.
-Важно је на крају још једном поновити да би прелазак на поменути систем био добровољан, па би сваки привредни субјекат сам на основу специфичности сопствене дјелатности, доносио одлуку да ли му предложени модел плаћања погодује или не- закључио је Шеховић.
