Ово је најгора пољопривредна сезона, а памтим бар 35 година пољопривреду, ово никада није било овако, каже за Радио Слободна Европа (РСЕ) Будимир Мугоша, пољопривредник и инжењер агрономије, који је некадашњи министар пољопривреде у Влади Црне Горе.
Комбинација суше и високих температура у Црној Гори посљедња три мјесеца преполовила је усјеве а цијене кабасте сточне хране значајно су увећане, што се директно рефлектује на приносе и зараде сточара и пољопривредника.
Милко Живковић, предсједник Удружења сточара са сјевера Црне Горе, за РСЕ каже да је било сушних периода и ранијих година, али према његовом искуству и ономе што кажу пољопривредници дуго није било овако екстремно високих температура у комбинацији са дугим периодом без кише.
- Суша је преполовила род сјена а у неким мјестима мање га је за двије трећине. Тако да сточари који су ионако тешко обезбјеђивали храну ове године ће бити у великим проблемима - ријечи су Живковића.
То, каже Живковић, прати и велики раст цијена житарица и концентроване сточне хране:
- Тако да без једне озбиљне интервенције државе сточари ће бити принуђени да своја стада, небитно да ли се ради о кравама, овцама, козама, пошаљу на кланице и угасе производњу или да је значајно редукују - наводи он.
Иако не могу прецизирати да ли је у Црној Гори ово рекордно сушна година, метеоролози наглашавају велики дефицит падавина.
- У Подгорици је у јуну дефицит падавина износио близу 90 одсто, у јулу око 48 одсто. Дакле, дефинитивно љетње падавине спадају у категорију екстремне метеоролошке суше - истиче за РСЕ метеоролог Драган Бурић.
Објашњава да су сви љетњи мјесеци били топлији него што је то уобичајено.
- У Подгорици је средња температура јуна мјесеца била виша за око три степена, јула за око 3.5 степена, досадашњи дио августа је за нешто преко четири степена топлији у односу на просјечну температуру - закључује Бурић.
Сточари најугроженији
Живковић објашњава да је због лошег квалитета кабасте хране стока даје мање млијека.
- Тако да од свих недаћа који прате сточаре имамо и смањену производњу млијека и због високих температура али и због недовољне количине и лошег квалитета кабасте хране. Пошто су основни трошкови порасли од 40 до 100 одсто то се директно рефлектује на зараду сточара која се сада свела на минимум или су произвођачи на позитивној нули - каже Живковић.
Да ће због суше највећи проблем имати сточари у Црној Гори сматра и Будимир Мугоша који објашњава да је за разлику од југа на сјеверу Црне Горе подбацио род кабасте хране: сијена и луцерке за више од 50 одсто.
- Они ће имати огроман проблем да обезбиједе ту храну. С друге стране, у окружењу и Европи имамо страшне суше. У Србији, гдје ми набављамо житарице, које се користе за производњу концентроване сточне хране, приноси ће драстично да подбаце. Мислим на кукуруз и соји, јер балканске државе немају системе за наводњавање и препуштени су милостима природе. Тако да ће посљедице бити драстичне - додаје Мугоша.
Парадајз у августу по два еура
Мугоша каже да су сушом погођени и произвођачи поврћа због чега грађани Црне Горе сезонско поврће купују по високим цијенама.
- Код високих температура физиологија парадајза, паприка, краставаца стаје, и ми због тога имамо килограм паприка по цијени од два еура а парадајза са нашег подручја готово да нема. Овај из увоза из Србије је од еуро и по до два, и то је ненормална цијена. Ја говорим са аспекта произвођача и мени је скупо а замислите како је ономе који купују тај производ - наводи Мугоша.
- Имамо проблем с паритетима јер имамо откупну цијену млијека од 33 цента за литар, а килограм паприке два еура. Шест литара млијека треба да дамо за килограм паприка - наводи Мугоша и додаје да црногорска пољопривреда нема само проблем са климом већ и системске проблеме у области паритета цијена.
Суша подиже цијене житарица
Један од највећих произвођача житарица у Црној Гори Жељко Мацановић, који на неколико десетина хектара производи хељду, јечам и раж, каже да је ова година катастрофална за пољопривреду те да су приноси значајно мањи.
- И производња житарица је веома угрожена односно, род је доста мањи. Али је на овако сушним годинама квалитет заиста врхунски. Тако смо ми произвођачи житарица, да кажем, нешто мање угрожени јер имамо добар квалитет од овог што ћемо убрати, али приноси су свакако много мањи - каже Мацановић за РСЕ и додаје да ће због тога ће цијене житарица бити веће.
Помоћ државе?
Пољопривредници очекују хитну помоћ државе каже Живковић из Удружења сточара.
- Скоро је био један разговор са представницима Министарства и сточарима из централног дијела, који је завршен обећањима од стране представника министарства да ће покушати да помогну. Међутим, пољопривреда не може да функционише на тај начин, она не може да чека. Мора се хитно, ургентно људима дати сигнал да ће им бити помогнуто и хитно кренути у акцију да се обезбјеђује кабаста храна - тврди Живковић.
Начелник Дирекције за сточарство Ранко Богавац из Министарства пољопривреде шумарства и водопривреде за РСЕ каже да је тај ресор и до сада помагао сточарима повећавши премије за млијеко, за два цента по литру, у односу на предвиђене Агробужетом.
- Сходно томе, анализирамо и тренутну ситуацију на терену када је у питању утицај суше на кабасту сточну храну. Још је рано да се утврди колико је суша утицала на производњу кабасте сточне хране, али смо у сталној комуникацији са пољопривредним произвођачима, као и са стручним службама Министарства, од којих са терена добијамо информације и ако се покаже да је пад значајан Министарство ће реаговати у складу са ситуацијом и потребама - каже Богавац.
Он подсјећа да је министарство у претходном периоду у циљу подршке сточарском сектору реаговало и код поскупљења концентроване сточне хране.
Нова власт стари проблеми
Влада Црне Горе премијера Здравка Кривокапића је 8. јула усвојила агробуџет у износу од готово 45 милиона еура. Агробуџет је претходних година био усвајан у јануару, па су многи пољопривредници негодовали због кашњења.
Мугоша сматра да је касно за помоћ државе пољопривредницима за ову годину. Он указује да штета је већ учињена а грађани и пољопривредници сада плаћају цијену, како каже касног усвајања агро буџета.
- Зато сада грађани плаћају паприке два еура, парадајз два еура... То је типична посљедица неусвојеног агро буџета. Јер људи нису знали шта ће бити понуђено од стране државе, нису засадили и сада имамо посљедицу – енормно високе цијене поврћа - рекао је Мугоша.
Према његовим ријечима, ова година је већ изгубљена јер "све што се мислило засадити и засијати је учињено, сезона је прошла", но брине га сљедећа година јер припреме за наредну пољопривредну сезону морају почети најкасније почетком септембра.
Црна Гора нема стратегију развоја пољопривреде, јер је стара истекла прије годину дана, а "нове нема на видику и не зна се да ли се уопште ради".
Мугоша сматра да су проблеми евидентни од раније.
- Претходни министар је црногорску пољопривреду осудио на смрт, а нови је само формирао стрељачки вод - закључује Мугоша.
Претходни министар био је из Демократске партије социјалиста, која је на августовским изборима прошле године наконтри деценије изгубила власт.
Нову Владу премијера Здравка Кривокапића су, након изборне побједе 4. децембра прошле године, у Скупштини изабрали посланици Демократског фронта, Демократа и Грађанског покрета УРА, а за министра пољопривреде именован је Александар Стијовић.
