– Uzimajući u obzir depozite Ministarstva finansija, uključujući i 38,48 hiljada unci zlata, neto javni dug Crne Gore na kraju septembra iznosio je 3,85 milijardi eura, ili 51,86 odsto BDP-a – pokazuju podaci Ministarstva finansija prezentovani u Izvještaju o državnom i javnom dugu.
Prema podacima Ministarstva finansija, depoziti na kraju septembra iznosili su 617,94 miliona eura, uključujući 38,45 hiljada unci zlata čija je vrijednost na kraju septembra 90,69 miliona eura, ili 8,33 odsto BDP-a.
– Ukupan državni dug na kraju septembra iznosio je 4,4 milijarde eura, ili 59,36 odsto BDP-a. Uzimajući u obzir depozite, ukupan neto državni dug na kraju septembra iznosio je 3,78 milijardi eura, ili 51,03 odsto BDP-a – navodi se u izvještaju.
Tokom trećeg kvartala došlo je do smanjenja javnog duga u odnosu na drugi kvartal za 76,08 miliona eura. Smanjenje duga posledica je redovne otplate obaveza po osnovu duga i činjenice da nije bilo dodatnih zaduženja tokom trećeg kvartala.
– Naime, u trećem kvartalu realizovana je otplata državnog duga po osnovu glavnice, u ukupnom iznosu od 87,42 miliona eura, od čega se 19,21 milion eura odnosi na otplatu duga rezidentima, dok je otplata duga nerezidentima iznosila 68,21 milion eura. U istom periodu otplaćena je i kamata u iznosu od 33,67 miliona eura, od čega je otplata domaće kamate iznosila 2,04 miliona eura, dok je otplata inokamate iznosila 31,63 miliona eura – pokazuju podaci Ministarstva finansija, prenosi MINA biznis.
Po osnovu ugovora o kreditu, koji su zaključeni u ranijem periodu sa međunarodnim finansijskim institucijama (Svjetska banka i njene afilijacije – IBRD, IDA, zatim Pariski klub, EIB, EBRD, CEB, Evropska komisija, KfW i IFAD), za realizaciju projekata u oblasti komunalnih djelatnosti, energetske efikasnosti, unapređenja putne infrastrukture i slično, u toku trećeg kvartala povučeno je oko 19,19 miliona eura, gdje su najveća povlačenja bila kod Evropske investicione banke, za projekat rekonstrukcije magistralnih puteva u iznosu od deset miliona eura i projekat unapređenja obrazovanja u iznosu od pet miliona eura.
Ukupan spoljni dug Crne Gore na kraju septembra iznosio je 4,05 milijardi eura, odnosno 54,55 odsto BDP-a, što je 45,25 miliona eura manje u odnosu na 30. jun. Smanjenje spoljnjeg duga tokom trećeg kvartala posljedica je redovne otplate.
U strukturi spoljnjeg duga najveće učešće imaju euroobveznice emitovane u prethodnom periodu.
Tokom trećeg kvartala nije bilo zaključivanja novih kreditnih aranžmana.
Kako se navodi u izvještaju, zahvaljujući aranžmanu unakrsnog valutnog svopa u vezi sa kreditom sa kineskom Eksim bankom, Crna Gora na kraju septembra ima 0,3 odsto u dolarima i 0,7 odsto u SDR-u, dok je 99 odsto duga u eurima.
– U ukupnom državnom dugu preovladava zaduženje sa fiksnom kamatnom stopom (84,5 odsto) i sa tog aspekta portfolio duga je stabilan – navode iz MF.
Stanje duga na kraju septembra, po osnovu državnih garancija izdatih domaćim i ino kreditorima iznosi 135,52 miliona eura, što predstavlja 1,83 odsto BDP-a. Stanje duga po osnovu garancija izdatih domaćim kreditorima na kraju trećeg kvartala iznosi 17,95 miliona eura, ili 0,24 odsto BDP-a, dok stanje duga po osnovu garancija izdatih inokreditorima iznosi 117,57 miliona eura, ili 1,59 odsto BDP-a.
U toku trećeg kvartala Ministarstvo finansija je zaključilo jedan ugovor o garanciji, i to ugovor o garanciji za kreditni aranžman između CGES-a i EBRD-a, za potrebe finansiranja projekta izgradnje 400/110 kV TS Brezna. Ugovorena vrijednost kredita iznosi 28 miliona eura.
U toku ove godine kreditni rejting Crne Gore je poboljšan od agencije za ocjenu kreditnog rejtinga Standard and Poor`s (S&P) i Moody`s, koja je povećala kreditni rejting Crne Gore iz B u B+.
