Smjernice su sačinjene na bazi strateških i planskih dokumenata i predstavljaju osnovu za izradu budžeta za 2025. godinu. Preliminarne prognoze ukazuju na realni ekonomski rast od 3,8 odsto u 2024. godini, na bazi daljeg rasta sektora turizma, nastavka visoke privatne potrošnje, kao i oporavka i daljeg rasta investicija, na bazi relevantnih planova i usvojenog kapitalnog budžeta za 2024. godinu.
- Crnogorska ekonomija će u srednjem roku prosječno godišnje rasti po stopi od 3,7 odsto, odnosno po godinama: 4,8 odsto u 2025, 3,1 odsto i 3,2 odsto u 2026. i 2027. godini. Rast u narednom trogodišnjem periodu će dominantno voditi visoka domaća potražnja, pretežno kroz snažnu privatnu potrošnju i rast investicija, usljed uklanjanja biznis barijera.
Prospekti rasta ekonomije u srednjem roku podržani su dostupnim instrumentima finansijske podrške EU kroz Plan rasta- navodi se u saopštenju.
- U skladu sa projekcijama, javni prihodi u periodu 2024 – 2027. godine kreću se u rasponu od 3.162,5 miliona eura, ili 45,4 odsto BDP-a u 2024, do 3.497,1 miliona eura ili 40,6 odsto BDP-a u 2027. godini. U ovom dijelu se posebno naglašava da su prihodi budžeta za sedam mjeseci 2024, u poređenju sa planom, veći za 95,5 miliona eura ili 6,5 odsto, dok su u odnosu na isti period prethodne godine veći za 124, miliona eura ili 8,6 odsto. Izuzimajući prihode jednokratnog karaktera, prihodi budžeta za sedam mjeseci 2024. godine u odnosu na posmatrani period 2023. godine veći su za 237,2 miliona eura ili 18,2 odsto - rečeno je iz Vlade.
Javna potrošnja u 2024. godini planirana je u iznosu od 3.401, miliona eura ili 46.7 odsto BDP-a što je na nivou planiranom Zakonom o izmjenama i dopunama zakona o budžetu za 2024. godinu i očekivanim projekcijama izvršenja budžeta opština do kraja 2024. godine.
- U periodu 2025-2027. godine javna potrošnja raste u nominalnom iznosu, dok po učešću u BDP-u pada do nivoa od 43.9 odsto u 2027. godini. U periodu 2025 – 2027. godine se projektuje da će se javna potrošnja kretati od 3.511,4 miliona eura ili 44.9 odsto BDP-a u 2025. godini do 3.775,9 miliona eura ili 43,9 odsto BDP-a. U tom kontekstu, zaduženo je Ministarstvo finansija da pripremi i dostavi potrošačkim jedinicama stručno uputstvo za pripremanje budžeta za 2025. godinu, a potrošačke jedinice prvog nivoa da, u koordinaciji sa potrošačkim jedinicama nad kojima vrše nadzor, zahtjeve za dodjelu budžetskih sredstava za 2025. godinu dostave Ministarstvu finansija, najkasnije do 27. septembra 2024. godine- pojašnjeno je iz Vlade.
Utvrđen je Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o državnoj imovini. Razlozi za donošenje ovog Zakona sadržani su i u potrebi usklađivanja sa novim Zakonom o korišćenju energije iz obnovljivih izvora kojim se, između ostalog, propisuje postupak davanja u zakup zemljišta u državnoj svojini, odnosno prirodnih bogatstava radi proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora.
- Takođe, predloženo je da vrijednost nepokretnosti državne imovine procjenjuje organ uprave nadležan za poslove imovine, dok će vrijednost nepokretnih stvari za potrebe eksproprijacije procjenjivati ovlašćeni organ uprave nadležan za poslove katastra. shodno pozitivnim zakonskim određenjima, a sve u cilju objedinjavanja aktivnosti i obavljanja poslova u istom organu, naročito imajući u vidu izradu registra nepokretnosti i masovnu procjenu vrijednosti iste- navodi se saopštenjem.
