Znači da će se država zaduživati isključivo za otplatu starih dugova i finansiranje kapitalnih projekata. Ovim se ispunjava “zlatno pravilo“ budžeta da država sve svoje tekuće obaveze finansira iz tekućih prihoda.

Izvorni prihodi budžeta planirani su u iznosu od 2.886,0 mil. € i u odnosu na planirane za 2024. godinu veći su za 102 miliona eura ili 3,7 odsto, i pored smanjenja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje planirano u sklopu reforme smanjenja poreskog opterećenja na zarade.

Rashodi budžeta planirani su u iznosu od 3.164,2 miliona eura Imajući u vidu planirane nivoe prihoda i rashoda, deficit budžeta planiran je u iznosu od 278 miliona eura ili 3,5 odsto BDP-a, kao što je planirano fiskalnom strategijom.

Budžet karakterišu mjere za unaprjeđenje standarda građana implementiranih u okviru programa “Evropa sad 2” koji se odnose na: povećanje minimalne zarade sa 450€ na 600€ i 800€, povećanje zarada svim zaposlenima, uz  dostizanje nivoa prosječne zarade od 1.000 eura, povećanje minimalne i prosječne penzije, kao i povećanje naknada za stručno osposobljavanje i studenskih kredita.

Unaprjeđenje standarda građana i intenzivan investicioni ciklus sprovodi se uz punu stabilnost javnih finansija, što se garantuje time da se budžetski deficit zadržava na nivou od prosječno 3,3 odsto% u naredne tri godine i neto javni dug na nivou od prosječno 61% BDP-a, čime se ispunjavaju kriterijumi fiskalne odgovornosti.

Kapitalni budžet planiran je u iznosu od 280 miliona eura za realizaciju višegodišnjih  projekata ukupne procijenjene vrijednosti od 3,7 milijardi eura.

Za narednu godinu projektuje se nastavak pozitivnih ekonomskih kretanja uz ostvarivanja dinamične stope realnog ekonomskog rasta od 4,8 odsto, dalje smanjenje inflatornih pritisaka i povećanje zaposlenosti.

Predlog Zakona o budžetu za 2025. godinu biće detaljno prezentovan na konferenciji za medije, zakazanoj za ponedeljak 18. novembra u 12 sati.