Редитељ Мохсен Махмалбаф / -ФОТО: MAKHMALBAF FILM HOUSE
25/06/2021 u 17:00 h
ДАН порталДАН портал
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
StoryEditor

Филмско преиспитивање: Кинематографија Блиског истока 5: Свакодневица обичних људи

Неореализам се често помиње у описима новог иранског филма, диjелом због тобожње jедноставности прича, осим у интроспективним умjетничким филмовима, а диjелом због тога што су многи филмови снимљени на локациjи у екстериjеру

Богат колорит филма надахнут jе радовима Сергеjа Параџанова, посебно "Боjом нара" (Sayat-Nova, 1969). Слично томе, Nun va goldun (1996), снимљен у копродукциjи с Француском, замршена jе прича у стилу "Рашомона", у коjоj Махмалбаф режира филм о jедном догађаjу из свог раниjег живота исламског револуционара, посматраном из угла неколико учесника.

Махмалбаф jе затим, такође у иранско-францускоj копродукциjи, снимио jош два успjела филма чиjе се радње одвиjаjу у сусjедним исламским земљама: у Таџикистану, разореном у грађанском рату, (Sokhout, 1997) и Авганистану ("Кандахар", 2001).

И његова кћерка Самира Махмалбаф (р. 1980) такође jе угледна редитељка. Снимила jе "Сиб" (1998) и "Школску таблу" (Takhte siah, 2000), jедноставне приче о односима између дjеце и одраслих у Ирану послиjе револуциjе. Њен филм Panj e asr (2003), о младоj Авганистанки коjа се кандидуjе за предсjедницу да би стала на пут талибанима, освоjио jе Награду критике у Кану и, попут њених осталих радова, по форми и тематици подсjећа на италиjански неореализам.

Неореализам се често помиње у описима новог иранског филма, диjелом због тобожње jедноставности прича, осим у интроспективним умjетничким филмовима, а диjелом због тога што су многи филмови снимљени на локациjи у екстериjеру. То jе последица релативно ниских буџета, али и културолошких чинилаца, као што jе хиџаб (забрађивање и скромност), коjи глумицама намеће обавезу да носе чадоре (плаштове) и бурке (одjећу коjа покрива лице и тиjело), што дjелуjе "реалистичниjе" у сценама снимљеним на jавним мjестима. С неореализмом се поистовjећуjе и по томе што jе постреволуционарни ирански филм утемељен на идеологиjи и премда су те двиjе идеологиjе различите, краjњи исход jе исти: филм коjи се бави свакодневицом обичних људи и њиховим покушаjима да у своj свиjет унесу ред и смисао. Оба правца су се поjавила на краjу разорних ратова: Другог свjетског рата, односно иранско-ирачког рата између 1980. и 1988, у коjем су обjе стране претрпjеле огромне губитке: погинуло jе шестсто хиљада Иранаца и четиристо хиљада Ирачана.

Ипак, за разлику од неореализма, ирански филм jе принуђен да се креће по танкоj жици између животног умjетничког/друштвеног израза и моралних захтjева фундаменталистичке исламске државе. Тридесет одсто иранских филмова финансира држава, 35 одсто државна Фондациjа Фараби, а свега 35 одсто приватни инвеститори, упркос напорима министра за филм да либерализуjе тржиште. То значи да у постреволуционарном иранском филму, коjи се сматра за "jедан од наjузбудљивиjих у савременом свиjету", jош не могу да се приказуjу жене непокривене косе нити како пjеваjу и плешу. Исто тако, не смиjе се директно доводити у питање легитимитет Исламске Републике нити владавине муслиманских свештеника.

ИЗРАЕЛСКА КИНЕМАТОГРАФИЈА

Израел као држава (осам милиона становника) ниjе постоjао до 1948, али jе хебреjска кинематографиjа живjела у Палестини наjкасниjе почев од ниjемих (безвучних) документараца Jакова бен Дова (1882–1968). Школован као професионални фотограф, Бен Дов jе у Свету земљу донио камере за снимање покретних слика и у Jерусалиму образовао властиту продукциону кућу, Прво палестинско филмско друштво, названо "Менорах". Циљ му jе био да прави игране филмове ционистичке ориjентациjе о томе како су британске снаге ослободиле Палестину од Турака (Judea Liberated, 1917; The Land of lsrael Liberated, 1919–1920) и о утицаjу Балфурове декларациjе (Return to Zion, 1920–1921; The New Jewish Palestine, 1921). његови потоњи филмови бавили су се насељавањем Jевреjа у Палестини (Palestine Awakening, 1923), изградњом Хебреjског универзитета у Jерусалиму (The Sons Build, 1925) и образовањем на хебреjском (Young Palestine, 1926).

ПИШЕ:

ДР РАДОСЛАВ Т. СТАНИШИЋ

НАСТАВИЋЕ СЕ

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community

Izdvojeno

<p>Монголска опсада Рјазања описана у аналима</p>

A.В. Гудз – Марков: Разарајући напади Монгола на Русију 1: Упади Монгола на Рjазанску териториjу Током упада на просторе Русиjе Монголи су разарали све пред собом, вршили покољ недужног становништва, од стараца до новорођенчади, рушили и палили цркве, манастире и куће недужног становништва, пљачкали и отимали све што им jе дошло до руке и односили са собом

18. septembar 2021 19:35