Израелски редитељ Менахем Голан / -ФОТО: ВИКИПЕДИЈА
26/06/2021 u 17:00 h
ДАН порталДАН портал
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
StoryEditor

Филмско преиспитивање: Кинематографија Блиског истока 6: Телевизија убрзала филмску продукцију

Кнесет jе 1954. усвоjио Закон о подршци израелском филму, по коjем се финансиjска помоћ нудила у виду пореских олакшица, како страним, тако и домаћим продуцентима

Бен Довов шесторолни филм "Springtime in Palestine" (1928) монтиран jе у студиjима УФА у Берлину, гдjе jе снимљена и музичка матрица, и дистрибуиран у педесет шест земаља свиjета. Средства су обезбиjедили Фонд Палестинске фондациjе и Jевреjски национални фонд ради што успjешниjег врбовања за ционистичке идеjе. Бен Дова су наслиjедила двоjица продуцената пионира, Натан Акселрод и Барук Агадати. Акселрод jе био запослен у компаниjи "Моледет" (Домовина), основаноj 1927. у Тел Авиву ради производње недjељних ционистичких филмских новости. У његовоj продукциjи jе 1933. снимљен први безвучни филм на хебреjском "Oded hanoded" (1933, у режиjи Чаима Халачмиjа). Након тога jе образовао Филмску компаниjу Carmel Film, чиjа jе производња недjељних ционистичких филмских новости (Yoman Carmel) загазила дубоко у педесете. Агадати jе између 1931. и 1934, кад jе продуцирао "Zot hi ha'Aretz", полудокументарну историjу насељавања Jевреjа, са снимљеном нарациjом и диjалогом, тек повремено правио филмске новости. Отприлике у исто вриjеме, Керен Хеjзод jе у сарадњи с Луjем де Рошмоном продуцирао звучни документарац "The Land of Promise" (Jуда Леман, 1935), пропагандно епско дjело коjе велича ционистичка достигнућа у Палестини. Филм jе дистрибуиран у иностранству на енглеском, њемачком, хебреjском, jидишу, француском и пољском. Међу познатиjим филмовима на хебреjском, снимљеним приjе 1948, био jе и звучни филм "Сабра" (1933), коjи говори о борби jевреjских досељеника и арапских сељака за права на воду. Режирао га jе пољски редитељ Александер Форд, на позив импресариjа Зева Марковица. Британски цензори су, међутим, уклонили сцене етничког сукоба и поново га дистрибуирали под насловом "The Pioneers" ("HeKhalutzim"). Први пут jе у интегралноj верзиjи приказан на филмском фестивалу у Хаифи 1954. године. По стварању државе Израела 1948, основана су два велика студиjа – Geva (1950) и Herzliya (1951) – углавном да би се у њима снимали документарци и информативни филмови по диктату владе.

Израелска кинематографиjа jе до тада била претежно документарна. Од средине четрдесетих до средине педесетих, многим документарцима додати су заплети и ликови. Кнесет jе 1954. усвоjио Закон о подршци израелском филму, по коjем се финансиjска помоћ нудила у виду пореских олакшица, како страним, тако и домаћим продуцентима. Сходно томе, настали су "jуначко-националистички" епови попут "Giv'a 24 eina ona" (Торолд Дикинсон, 1955), "Amud haEsh" (Лари Фриш, 1959), "Hem hayu asara" (Баруч Диjенар, 1961) и "Mordei ha'Or" (Александер Рамати, 1964, дистрибуиран у иностранству под насловом "Sands of Beer Sheba"), коjи су се листом бавили наjважниjим обрачунима Арапа и Израела у ционистичкоj историjи. На снимању тих филмова и оних у холивудскоj продукциjи, као што су "The Juggler" (Едвард Дмитрик, 1953), "Егзодус" (Ото Премингер, 1960), "Judith" (Даниjел Мен, 1965) и "Cast a Giant Shadow" (Мелвил Шевелсон, 1966), локални редитељи стекли су вриjедно техничко искуство, али jе довољно новца, талента и опреме за стварање одрживе националне индустриjе са сједиштем у Тел Авиву било тек након арапско-израелског рата 1967. У то вриjеме jе створена и израелска телевизиjа (1968), коjа jе нудила посао филмским ствараоцима свих нивоа, а 1969. влада jе основала Израелски филмски центар не би ли привукла страна улагања. Почетком седамдесетих, годишња производња достигла jе двадесет играних филмова, што jе било четири пута више него приjе само десет година. У том контексту jе продуцент и режисер Менахем Голан (1929–2014) удружио снаге са своjим рођаком Jорамом Глобусом (р. 1941) и ударио темеље невjероватно успjешноj кући Golan-Globus Productions.

Пише:

ДР РАДОСЛАВ Т. СТАНИШИЋ

(Наставиће се)

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community

Izdvojeno

<p>Монголска опсада Рјазања описана у аналима</p>

A.В. Гудз – Марков: Разарајући напади Монгола на Русију 1: Упади Монгола на Рjазанску териториjу Током упада на просторе Русиjе Монголи су разарали све пред собом, вршили покољ недужног становништва, од стараца до новорођенчади, рушили и палили цркве, манастире и куће недужног становништва, пљачкали и отимали све што им jе дошло до руке и односили са собом

19. septembar 2021 05:09