Специјално тужилаштво сумњичи наводну криминалну групу предсједника Привредног суда Блажа Јованића да је у десетак фирми у стечају увећавала трошак ради извлачења новца. Један од спорних случајева за СДТ је и стечај у компанији "Бјеласица рада", у којем је, како се сумња, за вршење услуга обезбјеђења, односно чување имовине компаније од отварања стечаја, фирми Секјуритас Монтенегро исплаћено 112.760,64 еура за свега три мјесеца. С друге стране, како се наводи у списима СДТ-а, Јованић је у том случају одбио захтјев лица која су до увођења стечаја обављали послове обезбјеђења да то наставе да раде за мјесечну надокнаду од 250 еура.
Из списа произилази да је Јованићева наводна криминална организација вршила малверзације и у стечајним поступцима у компанијама Еуромикс турс д.о.о. Будва, Сото ла колина д.о.о. Подгорица, Техностар д.о.о. Беране, Нега турс Монтенегро д.о.о. Будва, Јастреб д.о.о. Подгорица, Тргошпед д.о.о. Рожаје, Монтел д.о.о. Никшић и ПРИНЦ&КО д.о.о. Котор.
Подсјетимо, након саслушања у Вишем суду у Подгорици, које је завршено у сриједу вече, око 23 сата, судија за истраге Драгоје Јовић је наредног дана, у раним јутарњим сатима, донио рјешење о одређивању притвора до 30 дана Јованићу, стечајним управницима Саши Зејаку, Снежани Јовић, Сањи Љешковић, Ранку Радиновићу и Сретену Мрваљевићу и власницима фирми за обезбјеђење Павићу Глобаревићу и Дарку Перовићу. Наредбом СДТ-а, због сумње да су били у криминалној групи, обухваћени су и власница фирме за обезбјеђење Стана Челебић, процјенитељи Омер Маркишић и Дејан Голубовић, власница компаније Огимар Данијела Лаковић и кандидат за судију у Привредном суду Владан Николић.
СДТ сумња да је Јованић организовао криминалну групу током 2015. године у циљу вршења кривичних дјела за која је запријећена затворска казна већа од четири године. Према наводима из списа предмета, криминална група је противправну имовинску корист прибављала тако што су се одређена средства по Јованићевом налогу са рачуна Привредног суда авансирала на рачун стечајног дужника, а наводно у циљу вођења стечајног поступка, а потом је тај новац пребациван на рачуне чланова криминалне групе прије закључења стечајног поступка. Дуг са рачуна Привредног суда покриван је продајом имовине фирме у стечају. Задатак стечајних управника Зејака, Јовић и Мрваљевића наводно је био да одуговлаче стечајни поступак како би произвели повећање трошкова, чак и када за то није било потребе, као на примјер у случају ангажовања фирми за обезбјеђење за чување имовине компанија у стечају која је у потпуно руинираном стању. Тужилаштво је установило и да у наведеним стечајним поступцима није вршен попис имовине стечајног дужника, као ни његових потраживања и дуговања према трећим лицима.
