- Права Црна Гора, нарочито након данашње прес конференције на којој су презентовани детаљи оптужнице против чланова једног криминалног клана, основано сумња да се црногорско Тужилаштво и са њим повезани полицијски Специјални тим за борбу против организованог криминала, отворено ставило на страну једног криминалног клана, те дјеловало као његово правосудно-полицијско крило - саопштио је предсједник ове партије и посланик у Скупштини Црне Горе Марко Милачић.

Он се запитао како је могуће да су Специјално државно тужилаштво и полиција, како стоји у оптужници, спријечили ликвидацију Вељка Беливука и Марка Миљковића од стране групе Јована Вукотића, тј. имали детаљан увид у кретање, коренсподенцију и план ликвидације, а, са друге стране, нису спријечили ликвидације црногорских држављана од стране Беливукове групе, која је, додатно, како је казао Зоран Лазовић, била под присмотром 24 сата?

- Такође, постављамо поново питање на које јавност још није добила одговор: због чега je укинута забрана уласка у Црну Гору за Вељка Беливука, чиме су отворена врата за његове касније ликвидације по Црној Гори? Јасно је да су оба криминална клана била под присмотром, што наравно поздрављамо. Шкаљарски, на основу данас изнешених детаља оптужнице, према којој је спријечена ликвидација чланова супарничког клана. Кавачки, на основу изјаве Зорана Лазовића. Дакле, оба клана су била под присмотром, али, поставља се питање да ли је бивши режим фаворизовао једну страну у погледу извршења најтежих кривичних дјела, јер су се током присмотри ипак догађале ликвидације - каже Милачић.

Он подсјећа да је тадашњи челник Специјалног тима Зоран Лазовић казао да не треба страховати од криминалних група уколико оне нису „негативно настројене“ према Црној Гори.

- Ако су спречаване ликвидације једног клана, а најблаже речено, неспречаване ликвидације другог клана, очигледно да су црногорски криминални кланови разврстани по Лазовићевој категоризацији, оданости према Црној Гори, боље речено – бившем режиму у Црној Гори. Права Црна Гора залаже се за потпуну и бескомпромисну борбу против организованог криминала, те потпуно једнак третман државе према свим учиниоцима кривичних дјела, али у овом случају отворена су бројна питања у погледу односа високих тужилачко-полицијских функционера бивше власти према појединим криминалним клановима. Права Црна Гора пита, имајући у виду све претходно: да ли је бивши режим фаворизовао један криминални клан и да ли је неко у Црној Гори имао државну дозволу да убија? - закључује Милачић.