Међу балканским затвореницима круже разне приче са робије. У многима од њих спомињу се озлоглашене затворске ћелије. Тако за неке балканске затворе везују се приче о високом степену корупције, строгом надзору гдје су постављене специјалне камере и мјере кажњавања, од којих су неке укинуте јер су недозвољене. Поред Забеле, Идризова и Глине, међу причама о озлоглашеним затворима нашао се и спушки ЗИКС. Изван његових зидина одјекнуле су приче и чланци о сукобима међу затвореницима. А унутар дворишта овог затвора догодила се и ликвидација.
Затвор у Спужу, према слободним причама оних који су осјетили робију међу његовим зидинама, важи за најозлоглашенији у Црној Гори. О томе говоре и бројне приче и новинарски чланци о сукобима међу робијашима. Актери тих дешавања били су чак и високопозиционирани чланови и вође црногорских кланова. А у дворишту овог затвора почињено је и убиство. У инциденту који се догодио 2016. године дошло је до обрачуна припадника которских кланова. Тада је затвореник Ј.Ј. сасуо врело уље по лицу и тијелу затворенику Игору Божовићу који важи за високопозиционираног члана "кавачког клана". Далибор Ђурић убијен је хицем из снајпера у септембру 2016. док је вјежбао у спољној теретани полуотвореног одјељења у затвору у Спужу. Ђурић је наводно био близак "шкаљарском клану", а починилац и наручилац ове ликвидације још нису познати. Поред тога, затворски службеници спријечили су већи број сукоба и покушаја уношења забрањених предмета.
Један дио затвора "Забела" код Пожаревца, познатији као "Алкатраз", служи да у њему издржавају казну осуђеници пред Специјалним судом за организовани криминал и ратне злочине. То је разлог зашто су ту мјере безбједности на највишем нивоу. Седми павиљон је, према причама са робије, најстрожи затвор у Србији. Његове робијаше од слободе дијели посебан зид који је осигуран камерама и стражарским кућицама. Такође, унутар читавог затвора постављене су камере.
Кривично поправна установа "Глина" позната је по врло строгим казнама за оне који не поштују правила. У овом хрватском затвору, према писањима медија, постоје посебне "гумене собе" у којима су смјештени најгори преступници. Онај кога одведу у злогласну собу кажњава се драстично. Један од примјера јесу нагле промјене температуре ваздуха. Међутим, и даље је непозанто да ли је ово заиста истинита прича.
Међу озлоглашенима нашао се и затвор "Идризово", који се налази у Македонији. Он је био предмет истраживања Одбора за спречавање тортуре Савјета Европе. Савјет је раније у свом извјештају осудио нехумане услове у овом затвору, које је укључивало и држање затвореника у ланцима, као и висок степен корупције међу чуварима и управницима. Стручњаци Европске организације за заштиту људских права навели су да су затвореници изложени батинању, како чувара, тако и осталих робијаша, а услове у којима бораве оцијенили су као "биједне".
Затвор у Зеници отворен је још за вријеме Аустроугарске. Према писањима тамошњих медија, у Зеници и даље постоји најсуровија справа за мучење, кoja се не користи.
- Гвоздени мали окови, који на први поглед изгледају безазлено, постављени су у мале просторије у подруму самице. Муке у "исусовачи" биле су неиздрживе. Осуђеник је морао чучнути, провући руке између ногу и ухватити се прстима за пете. Стражари би му потом руке и ноге везали за алке. Убрзо би се јавила јака бол у стомаку и зглобовима. Затим би наишао јак притисак крви у лице, очи и уста. Кад би се учинило да не може бити горе, стравична бол запарала би кичму. И тада су људи углавном губили свијест. Ово мучење, које су називали "вјешање на тлу", скоро нико није могао издржати дуже од 20 минута - наводили су медији описујући приче из прошлости о издржавању робије у овом затвору. Овај начин кажњавања у савременој историји овог затвора се НЕ КОРИСТИ.
