Pritvorenik Mario Milošević obratio se medijima putem pisma u kojem navodi da od strane nadležnih u toj ustanovi trpi torturu i nekorektno ponašanje.

Povodom toga oglasila se i Uprava zavoda za izvršenje krivičnih sankcija i tvrdi da nema nepravilnosti u nihovom postupanju.

Portal Dan u ovom tekstu objavljuje stav obje strane.

Pismo Marija Miloševića:

"Dana 8 novembra izvršen je detaljan pretres sobe u kojoj sam se nalazio sa još 4 pritvorena lica. Detaljanm znači da je svaka stvar iznešena iz sobe pojedinačno pretresana, prvo u sobi, a potom u hodniku, pred kamerama Kompletna tehnika je nošena na skener "gla nije mogla ostati u sobi a da ne bude pronađena, da je postojala. Pretres je radilo oko tridesetak službenih lica što inače nije bila praksa do sada. Pretres se radio fizički, kao sa skenerima i detektorima U sobi nije pronađeno ništa nedozvoljeno, tom prilikom oduzet mi je sportski sat za mjerenje pulsa i kalorija koji sam donio na ruci iz KP Doma i do sada to nije predstavljalo prekršaj. Ništa dalje mi niko nije saopštio šta se dogodilo sa mojom svojinom Tom prilikom polomljena je 1 kase za garderobu koju sam bacio. Bez izvini! Sve to shvatam kao demostraciju sile!

Sledeći pretres dešava se 18. novembar Kad ako je na prethodnom sve do detalja pretresano i ništa nije bilo. nedozvoljeno, uz maksimalnu saradnju uz i korektno ponašanje, kako su sami službenici, koji su radili pretres i rekli. Tom prilikom slomljena je još jedna kaseta i frižider. Oba puta soba je ostavljena u haosu, bez izvinite momci. Klasična demostracija sile načelnika Spasojevića. Ni tom prilikom nije pronađeno nista nedozvoljeno, ponesen je "točak" za trening koji postoji u sobi duže nego i jedan što je od nas u istoj. Napravljen je od točka kolica za dijeljenje ručka, koja su polomljena i dijela diogera, u sredini je metal a sa dvije strane plastika. (Kasnije su nam rekli da je to bodež.) Po završenom pretresu u Laku noć momci", ostavljeni smo u haosu, da opet sređujemo sobu. Opet demostracija sile! Sledećih sat i više vremena proveli smo u sređivanju sobe.

Kada smo bili pri kraju, kucao sam na vrata da pitam gdje mi je mp3 koji imam na dozvolu više od 30 mjeseci, uz redovnu dozvolu postupajučeg sudije u tom momentu, jer sam lek tada primijetio da mi je službenik koji nema, na šta otvara vrata rekao Ne pitaj mene, haos je. Pitao sam da izbacim polomljenu kasetu iz sobe i prilikom ostavljanja kasete vidio sam hodnikom rijeku uniformisanih lica u pravcu sobe hodnikom. Mislio sam vraćaju se negdje pored nas u pretres i ušao u sobu bez interesovanja.

Kada sam ušao u sobu ušli su i svi oni za mnom i saopštili da uzmemo jastuk i ćebe, i da idemo u ćelije, Ništa od onoga laku noć momci. Izgleda načelniku Spasojeviću nije bilo dovoljno demostracije sile pa se ničim izazvan vratio i razbio sobu. Premješteni smo na prizemlje u male sobe" za kaznu sa ćebetom i jastukom u ruke bez hrane i higijene. Stupili smo u štrajk glađu i odbili sve aktivnosti Zatvorska hranu, koju inače ja ne uzimam, i koje sam se napismeo odrekao. Subota 10 novembar oko 12 sati, pozvan je Laličić Pero na raport. Kad se vratio u sobu saopštio mi je da mu je načelnik ponudio da pređe u grupnu sobu, što je on odbio, nakon što mu je načelnik Spasojević  rekao da mi ne možemo, jer smo se ružno ponašali i vrijeđali.

Laličić ga je upitao čime smo ga vrijeđali na šta mu je on odgovorio da nije svo vrijedanje riječima nego i "govorom tijela". Opet demostracija sile! Ne može da kaže da je i jedan od nas nas rekao jednu jedinu ružnu riječ! Niko je nije izgovorio!!! Takođe mu je saopštio da nismo kažnjeni nego razmješteni i da možemo da uzmemo sve naše stvari, i ako je to nemoguće u ćeliji u kojoj trenutno boravimo. Pošto smo mi štrajkovali zbog hrane, koja nam je oduzeta, i ličnih stvari, pozvali smo nadzornika, i saopštili mu da nam omogući preuzimanje stvari, i da prekidamo štrajk, jer je to i razlog štrajka. Nadzornik nam je rekao da su u gužvi, pa će druga smjena posle 19 sati...

Oko 17 sati (subota 19 novembra) tražili smo od saniteta da nam donese po tabletu za glavu. Kada je došao sanitet nas je pitala zašto nas boli glava i tada sam joj saopštio da sam radnji put jeo u petak 18. novembra u 15 sati posle posjete. Pitala me je zašto ona ne zna da smo u štrajku, i tada sam shvatio da se prikrivaju i te stvari. Opet demostracija sile načelnika Spasojevića i ponašanje kao da je ovaj zatvor naslijedio od oca i da je njegova svojina. Zašto da ne, kad mu se i može!?!

Subota oko 20 sati pozvali su nas da pođemo po stvari. Mislio sam da ćemo do sobe, ali su nas poveli u produžetak hodnika, ondje su nam bile komplet stvari na gomilu. Tu smo razvrstavali stvari i rečeno nam je da moraju opet da se pretresu, na šta mi nismo imali primjedbu, i zajedno smo to uradili, oni pretresali a mi slagali. Ništa nedozvoljeno opet nije pronađeno. To prilikom preuzimanja stvari pola kaseta je bilo slomljeno i van funkcije, bez vrata, razvaljeno, slomljeno, isčupano. Opet demonstracija sile!!!

U trenutku dok ovo pišem i dalje je polovina stvari i inventara na hodnik dostupno svakom. Nemoćni smo da išta drugo uradimo, nemamo kome da se žalimo. Osjećamo se oteto, zato koristimo priliku preko da se obratimo javnosti i da zamolimo nadležne da stanu na kraj  tiraniji načelnika Spasojevića... Ako ikome u je ovoj državi stalo da ljudi iz ove ustanove izadu fizički mentalno sposobni da nastave sa normalnim zivotom, treba reagovati hitno! Svakodnevno smo izloženi raznim mijenjanjima pravila uz pozivanje na nekog gore", a ustvari klasičnoj demostraciji sile uz poruka "Može mi se"!

Tortura je vidljiva na svakom koraku, kako prema nama, našim porodicama. Žene nam dolaze tresući, majke i sestre uplakane i uvrijeđene.... Dug je spisak, a ako nekog interesuje stanje neka nas posjeti. Zdravlje nam je ugroženo, uskraćenom fizičkom aktivnošću koja nas po zakonu sleduje u minimumu od 2 sata kao i neuslovnim prostorijama u kojim boravimo, koje mi sređujemo, očistimo i održavamo koliko je to u mogućnosti... A koje se lome, ruše, razbijaju... Bukvalno DEMOLIRAJU od kad je na čelo ove ustanove načelnik Spasojević.

Molio bih moju advokaticu Nataliju Karadžić-Perković da ovo odštampa i pošalje na sledeće adrese, uz fotokopiju mog teksta u rukopisu: Svim medijima, Predsjedniku države- Gospodinu Milu Đukanoviću, Podpredsjedniku Vlade Gospodinu Vladimiru Jokoviću, Ministru pravde Gospodinu Harku Kovaču, Zaštitniku za ljudska prava.