Ни након 16 година од убиства високог полицијског функционера Славољуба Шћекића оптужени за тај злочин још увијек нијесу правоснажно осуђени.
Уз то, држава за све ове године није ништа учинила како би њихови налогодавци, помагачи и финансијери били изведени пред лице правде.
Породица убијеног полицијског инспектора огорчена је због поступања власти и пасивности институција које су скоро, како истичу, и заборавили њихову жртву.
– Не само да ниjесу осуђени злочинци коjи су Славољуба лишили живота, на непосредан или посредан начин, већ државу ниjе брига што суђење оптуженима за његово убиство траjе скоро двиjе децениjе. Нико и не покушава да лицу правде приведе преостале учеснике у овом злочину, прије свега налогодавце. Држава jе заборавила или можда никада ниjе ни схватила да jе моj брат убиjен само зато што се борио против мафиjе и организованог криминала. Борио се срчано и храбро да од мафиjе и криминала заштити државу и грађане, али држава њега ниjе заштитила. Ниjе стала уз њега. Борио се сам, окружен издаjницима и шпиjунима, коjи су за сваку његову акциjу доjављивали криминалцима. Они сада ликуjу што више нема мог брата и што и даље могу несметано да врше злочине – казала је Славица Шћекић, сестра убијеног полицијског инспектора.
Инспектор Шћекић убиjен је 30. августа 2005. године, испред породичне куће у Подгорици.
За његово убиство оптужени су Саша Борета, Љубо Биговић, Милан Чила Шћекић и Љубо Вуjадиновић, који су неправоснажно осуђени на по 30 година робиjе.
Маратонски судски поступак праћен jе бројним контроверзама: пресуде су укидане због грешака у писању, а и докази су мистериозно нестаjали из списа предмета, па се у тужилаштву већ годинама води истрага о нестанку ЦД-а са исказом некадашњег заштићеног свjедока Зорана Влаовића Бохума.
Виши суд jе утврдио, што су касније потврдили и Апелациони суд и Врховни суд, да су Борета и Биговић подстрекли Милана Шћекића и Љуба Вуjадиновића да за велику новчану награду убиjу Шћекића, који је водио истрагу о сериjи бомбашких напада на градилиште хотела "Сплендид", иза којих је, наводно, стајала та група.
Након вишегодишњих судских поступака, Уставни суд jе утврдио да су редовни судови олако повjеровали исказу заштићеног свjедока у том поступку Зорана Влаовића Бохума и да jе таj доказ за њих имао велики значаj.
– Уставни суд запажа да исказ тог свjедока, истина, ниjе био jедини доказ на коjем се заснивала осуђуjућа пресуда, али, по оцjени Уставног суда, оваj доказ jе за редовне судове ипак имао велики значаj – пише у одлуци Уставног суда.
