Суђење Миловану, Радомиру, Драгану, Ивани и Милану Биговићу и Виторију Шуковићу, који се терете за криминално удруживање и недозвољену производњу, држање и стављање у промет опојних дрога, заказано је за 6. октобар, односно тек годину након њиховог хапшења. Осумњичени се све вријеме налазе у притвору. Бранилац Биговића, који су ухапшени у акцији "Левант", адвокат Срђан Љешковић за "Дан" је казао да овај предмет обилује низом незаконитих поступака надлежних органа. Тврди и да је суду више пута указао на то, али да одговор није добио.
Тако су, каже Љешковић, младићи оптужени на основу мјера тајног надзора које су, како појашњава, незаконито коришћене, односно, након истека рока за који су могле бити употријебљене. Осим тога, појашњава адвокат, Биговићима ће судити судија Вишег суда у Подгорици Предраг Табаш који је био у вијећу судија које је након хапшења одлучило да се окривљенима одреди притвор. Он је због тога, сходно прописима Законика о кривичном поступку, морао да тражи изузеће из предмета када му је додијељен. Умјесто тога, судија Табаш је заказао почетак суђења за октобар.
– Главни претрес заказан је за 6.10.2021. године. Моји брањеници су све вријеме у притвору, а суд до данас није одговорио нити донио одлуку по захтјевима одбране. Чланом 159 став 5 ЗКП одређено је да мјере тајног надзора могу трајати највише 18 мјесеци од дана прве донесене мјере, након чијег истека, уколико тужилац не покрене поступак, доказ прибављен прикривеним мјерама не може се користити у ту сврху. А како поступак није покренут у законом прописаном року, те се мјере не могу користити као доказ. Судећи судија до данашњег дана није одлучио о предлогу одбране иако је суду достављена и ургенција. Притвореним лицима је повријеђено право на правично суђење из члана 32 Устава ЦГ и члана 6 Европске конвенције. Дужина трајања притвора окривљених представља повреду права на личну слободу и својом дужином личи на неизречену казну – казао је адвокат Љешковић.
Указао је и да је поступањем судије Табаша, који се није изузео из премдета, повријеђен закон.
– Члан вијећа Вишег суда које је донијело рјешење о усвајању жалбе ВДТ у Подгорици те у одређивању притвора окривљенима био је судија Табаш. Истом судији је након ступања на снагу додијељен предмет у рад. Дакле, поступајући судија се сходно члану 38 став 5 ЗКП-а морао изузети из предмета, што он није учинио. Све то указује на сумње у непристрасност поступајућег судије – појаснио је Љешковић.
Редакција "Дана" упутила је питања Вишем суду у Подгорици како би провјерили да ли је судија Табаш одлучивао о притвору ухапшених и уколико јесте да ли је због тога био дужан да се изузме из предмета када му је додијељено да води суђење у овом случају. Одговор јуче нијесмо добили.
