У Подгорици је представљена Анализа пресуда Европског суда за људска права у односу на Црну Гору у 2021. години, коју су припремили Врховни суд Црне Горе и Канцеларија заступника Црне Горе пред Европским судом за људска права у сарадњи са АИРЕ центром и уз подршку Британске амбасаде у Подгорици.
Ријеч је о прегледу који доноси увид у одлуке ове институције по представкама везаним за Црну Гору, а по питању приступа правима прописаним Европском конвенцијом о заштити људских права. Анализа је уједно и четврти документ овог типа, које заједно дају свеобухватан приказ свих пресуда везаних за Црну Гору од 2009. па до краја 2021. године, као и главних порука које је тај Суд кроз своје пресуде, послао црногорским колегама за будуће поступање.
-Анализа пресуда Европског суда за људска права (ЕСЛЈП) у односу на Црну Гору за 2021. годину, показује да Црна Гора спада међу државе које у великој мјери извршавају и поштују пресуде Европског суда, што је снажан показатељ односа државе према међународним обавезама, али и завјет нас судија, да ћемо и у будућности наставити да посвећено извршавамо пресуде тог суда. Црна Гора пресуде ЕСЛЈП стога доживљава као значајан допринос унапријеђењу црногорског правног система, у настојању да ради на оснаживању националних институција како би ефикасније штитиле људска права и слободе, али и да у случају утврђене повреде, у будућим поступцима, искористи међународне стандарде, који би потом били интегрисани у њен правосудни систем- поручила је вршитељка дужности предсједника Врховног суда Црне Горе др Весна Вучковић.
Током 2021. године, укупно 381 представка у односу на Црну Гору додијељена је некој од судских формација Европског суда. Међутим, од значаја је указати да је од наведеног броја чак 89% представки додијељено судији појединцу или Одбору од троје судија, који одлучују о прелиминарној прихватљивости представке и у већини случајева исте одбацују због неиспуњења услова прихватљивости, док је тек 8% укупног броја представки прошло иницијалну фазу испитивања и исте су додијељене Вијећу од седам судија или Одбору од троје судија који испитују основаност представке.
-Током референтног периода, ЕСЛЈП је утврдио кршење члана 3 Конвенције у предмету Баранин и Вукчевић (забрана мучења у процесном аспекту), члана 5 у предмету Асановић (право на слободу и сигурност), члана 6 у предмету Сиништај (право на правично суђење) и члана 8 у предмету Шпадијер (право на поштовање приватног и породичног живота). У предмету Ражнатовић, суд је утврдио да није било кршења члана 2 Конвенције (право на живот). Ово је прва анализа у којој се већина повреда не односи на дужину трајања поступка пред редовним судовима. Са друге стране, о неким питањима је Европски суд по први пут одлучивао у односу на Црну Гору. Тако је у предмету Сиништај, по први пут утврђена повреда права на суђење пред Уставним судом Црне Горе, а пресудом Шпадијер, Европски суд је поставио основне стандарде за одлучивање у предметима који се односе на злостављање на раду (мобинг)-напоменула је директорица АИРЕ центра за Западни Балкан Биљана Браитхwаите (Биљана Брејтвејт).
Од укупно 195 ријешених представки у односу на Црну Гору у периоду од 01.01.2021. године до 31.12.2021. године, 189 представки је проглашено неприхватљивим или је избрисано са листе предмета, док је преосталих шест представки Европски суд ријешио путем пресуде.
-Поштовање људских права је основ демократије, без којег не може бити владавине права. Усклађивање домаће праксе са стандардима Европског суда за људска права позитивно ће утицати на повјерење грађана у правосудни систем, како судске одлуке буду биле све конзистентније. Уједињено Краљевство остаје посвећено реформи у области владавине права у Црној Гори и континуирано сарађује са АИРЕ Центром како бисмо ојачали капацитете судства да ову реформу спроведу-указала је Рацхел де Соуза, шефица политичког тима Британске амбасаде у Подгорици.
Анализу су уредили судија Врховног суда Црне Горе Мираш Радовић и заступница Црне Горе пред Европским судом за људска права Валентина Павличић, уз подршку судије Бошка Башовића, суткиње Тијане Бадњар, те савјетница при Канцеларији заступника Црне Горед пред ЕСЛЈП Јелене Рашовић и Симоне Јовановић.
-Чини се да увијек имамо нових изазова и потреба за додатним усавршавањима и отварањем тема које непрестано извиру из праксе и теорије. Вјерујем да ће нас овај скуп, као мало који други, вратити на оно исконско, у правном смислу ријечи, што за све нас људска права значе. Лјудска права су, и то никад не смијемо заборавити, позитивноправни одређени и заштићени принципи правног поретка. Нјихова суштина се огледа у томе да људе учине правно моћним, како међусобно, тако и у односу на све друге ентитете. Она су ту да нас правно штите и ограниче моћ државе и свих моћника односно субјеката у правном поретку. Поред бројних обиљежја које људска права имају у сваком смислу, овај уважени догађај ће нас подсјетити колико су она и саставни дио сваког правног поретка-закључио је државни секретар Министарства правде Бојан Божовић.
