Од почетка године, сходно рјешењима о извршењу јавних извршитеља по основу неоснованог лишења слободе принудно је наплаћено 254.617,59 еура, одговорено је "Дану" из институције Заштитника имовинско правних интереса Црне Горе. Овај износ је исплаћен са рачуна главног државног трезора.

У истом периоду за накнаду штете због неоснованог лишења слободе поднијето је 30 захтјева, од којих су три завршена потписивањем споразума са Министарством правде, и на основу њих су исплаћена 5.434 еура, саопштено је за "Дан" из тог владиног ресора.

Постоје двије врсте поступка за накнаду штете због неоснованог лишења слободе – у управном и судском поступку. Један од начина је подношење захтјева за накнаду штете због неоснованог лишења слободе Министарству правде као примарно надлежаном управном органу за накнаду штете јер се прије подношења тужбе суду за накнаду штете оштећени мора обратити надлежном владином ресору.

Подношење тужбе надлежном суду долази тек након обраћања Министарству правде ради постизања споразума о постојању штете, врсти и висини накнаде, а у случају да подносилац захтјева није успио адекватно да се наплати или Министарство правде о захтјеву није донијело одлуку у периоду од три мјесеца, те у случају да захтјев за накнаду штете не буде усвојен.

Такође, законска регулатива подразумијева да када се споразумом са министарством оствари само дио захтјева, оштећени може поднијети тужбу пред надлежним судом и за преостали дио захтјева против државе Црне Горе. Онај коме је повријеђено право слободе има и могућност подношења уставне жалбе, као посебног правног средства којим се покреће поступак пред Уставним судом ради заштите људских или мањинских права и слобода зајамчених Уставом. У том случају подносилац жалбе наводи да оспорена рјешења не садрже довољно образложене разлоге за оцјену оправданости одређивања или продужења притвора, процјењујући их према начелима и гаранцијама садржаним у Уставу Црне Горе, Европској конвенцији за заштиту људских права и основних слобода и ЗКП-у.

Притвор се цијени као неоснован, онда када је поступак обустављен правоснажним рјешењем или завршен правоснажном ослобађајућом пресудом или пресудом којом се оптужба одбија. Као последица неоснованог лишења слободе односно неоправдане осуде, могуће је наступање имовинске и неимовинске штете. Сходно ЗКП-у право на накнаду штете застаријева за три године од дана правоснажности првостепене пресуде којом је окривљени ослобођен од оптужбе или којом је оптужба одбијена, односно правоснажности првостепеног рјешења којим је поступак обустављен.