Позиција кољача Велка Беливука познатијег као Веља Невоља и његове мафијашке групе највише је ојачала послије преузимања јужне трибине Партизановог стадиона, пише Курир.рс.
Тиме је, наиме, како пише Српски телеграф, београдски огранак "кавачког клана", на чијем су челу били Вељко Беливук и Марко Миљковић, добио велики број људи, навијача, које су могли да ангажују за своје криминалне послове. У почетку трговину дрогом, а потом отмице, разбојништва, звјерска убиства...
У аудио-снимцима Беливукових разговора монструм, између осталог, износи своју верзију о томе како су он и његови људи загосподарили југом:
- Мене утакмице никад нису интересовале у животу. Игром случаја ми је другар понудио и рекао, пошто смо радили обезбјеђење по клубовима: "Хајде, један мој познаник има проблем, не може да изгура причу, има проблем са "Забрањенима", има проблем с тим, тим и тим...
Ако хоћете да радимо за дневнице, да их чувамо, просто и једноставно, нема лажи, нема преваре. Нас је долазило 10-15, спремних ту, ако се ови појаве, да их ми одбранимо. У том тренутку ми се то учинило као одлична идеја јер је то био период кад сам добио дијете, нисам имао динара. Кад нисам имао хљеб да купим, имао сам 30 динара у кући. Значи нисам могао цио хљеб да купим јер је био 33 динара, а пола нису хтјели да ми продају.
Тада га, како тврди за Српски телеграф, фудбал и Партизан нису интересовали.
- Нема пјевања, нема скандирања, нема ношења гробарских ствари, ма не интересује ме ништа. Моје је било да ми сачувамо те момке ако се појави супротна екипа. Никад нисам био партизановац, ја било шта друго сад кад бих рекао, ја бих слагао. Мене сви овдје на југу цијене због тога, што сам ја рекао пред свима, имали смо састанак, цијелу Србију смо звали што се тиче гробара да дођу из сваког мјеста по двојица, њих је било ту једно 300-400, ја сам пред свима њима рекао: "Ја овдје нисам зато што ја волим Партизан и погинућу за њега. Ја сам овдје из другарства према неким људима." Љубав према Партизану се полако некако сама створила, не у тој мјери као Сикију, Чегију или тој некој старој екипи. Никад ја не могу да будем гробар као они, то немој да се лажемо, али временом се завољело то, вјерујте ми.
Услиједила је прича о сукобу са групом "Вандали".
- Пошто смо сви ми мајмуни, само сте ви "Вандали" паметни, да вам кажем сад да ми се сви напушите ку*ца, сви у комплету, значи сви "Вандали" мени попушите ку*ац. Одакле вама идеја да се сами потписујете, значи сви иду као "Гробари - југ" само су "Вандали" паметни, само се они потписују. Нико не качи слику, само "Вандали" каче слику, зашто бисте приписали себи неке заслуге? Е, па пушите ку*ац, сад да вам кажем лијепо, ко је сликао, ко је окачио, наје*ем му се свега живог и мртвог - испричао је Беливук и даље наставио о навијачима, мада се испоставило да он није био навијач, већ класичан мафијаш:
- Ми, да кажеш навијачи, представљени смо као најгори људи у земљи, све што лоше урадиш то ће бити провлачено мјесецима кроз новине. Ми, кад смо правили акцију за дјецу са Косова, нигдје се није помињало, кад смо купили звоно за цркву коју су Албанци уништили на Косову, нигдје се није писало. Ми то нисмо ни тражили јер ми то нисмо ни радили медијски него зато што осјећамо. То нигдје није писало, да смо лоши, то свугде пише. Нисмо ми сад невини, ја не могу да кажем, нисмо ми сад неки да кажеш, ето случајно су нас узели да нас провлаче кроз новине, али нисмо ми сад толико лоши. Што сви мисле да смо ми све наркомани, пробисвијети, алкохоличари. Имам жену, двоје дјеце, радим нормално, иде ми стаж, плаћам порез држави и ми живимо нормално. Нас сви пљују како смо ми плаћеници, есенесовци, ботови, итд. То нема везе с мозгом, ко год нас је упознао.
На југу, прича Беливук, нема много људи.
- Можда 500, 1.000, 2.000 зависи, али свако од њих зна праву истину о нама. Ја никад нисам крио да сам ја овдје прво дошао да радим обезбјеђење тих људи, али временом, како се одмотавало клупко и како сам се спријатељио са одређеним људима, упознао Салета, е онда смо сјели, видјели да то што они раде уопште није исправно. Ми смо у отворен сукоб ушли са тим Вавићем, који је небитан дечко универзума, а њима је овдје представљао страх и трепет. То су људи који су малтретирали људе по трибини, играче приватно, отимали им паре, итд. Ми то никада нисмо радили тако. И временом спонтано дође до тога да се цио југ окрене и нас прихвати као вођу. Сад да не буде ту као да ја нас представљам да смо ми неки робинхудовци који смо се појавили ту и као сад ми стајемо на ноге. Али генерално тако и јесте јер нама су дошли људи с југа и прихватили нас као вође. Нама су се они прикључили и тако је та прича настала несвјесно, ми смо несвјесно постали вође. Они су сви постојали вође тако што су долазили, ишли на туче, боли неку дјецу, скидали мајице, правили на силу ту причу.
Не чачкам ја њих, не чачкају ни они мене, град је довољно велики
Поредећи "Гробаре" и "Делије", Вељко Беливук је повукао сљедећу паралелу: - Сад могу да будем театралан као "Делије" и да кажем да располажемо са 50.000 људи. Не, располажемо са 200-5.000 људи. Али, кад кажем тих 200 људи, то су они прави, искрени момци, не причам о театралности, као што раде комшије одоздоље, ја причам о правим момцима. Мени је тих 200 много битније, него њих 200.000. Све се добро зна која су наша мјеста, која су њихова, не чачкам ја њих, не чачкају они мене, све се добро зна, није ту да се неко некога плаши, ово је довољно велики град да свако буде у свом дијелу града. Немамо ми ни с ким никакав конфликт, ја са Радовим навијачима немам никакав конфликт. Иако мене воде као Веља Радовац, ја у животу нисам био радовац. Што то што сам с Бањице мора да значи да јесам, у животу нисам био.
"Алкатраз" је нико и ништа
Сукоб међу навијачима је настао када је убијен Иван Перовић на Новом Београду, објашњава Беливук. - Тад су настали "Забрањени" и тад је настала та подјела на југу и онда се створио исток. Вјечито се коментарише рат са "Алкатразом". "Алкатраз" је најмања могућа група која постоји на југу, то је група која броји пар људи, не може пар људи ништа да води.
Извор видео-снимка: Република.рс.
