Због погрешног тумачења закона ванрасправног виjећа Вишег суда у Подгорици поново ће се одлучивати о томе да ли постоје услови за екстрадицију азербејџанског милиjардера осумњиченог за двоструко убиство, шверц оружjа и отмицу Телмана Исмаилова који је краjем октобра ове године пуштен из притвора, утврдиле су судиjе Апелационог суда.
Они су констатовали да jе о томе могао да одлучи само министар правде имаjући у виду чињеницу да је Исмаилов добио азил у нашоj земљи.
Трочлано виjеће вишестепеног суда укинуло jе првостепено рjешење које је дониjето 28. октобра и предмет вратило првостепеном суду на поновно одлучивање, иако jе Исмаилов одмах по доношењу побиjаног рjешења пуштен из притвора.
Подсjетимо, Исмаилов, доктор економских наука, почетком октобра у Подгорици је ухапшен по потjерници Русиjе под оптужбом из 2017. године да jе организовао убиство двоjице предузетника у Русиjи, извршио шверц оружја и отмицу и за њим је трагао Интерпол.
Бранилац Исмаилова адвокат Милош Вуксановић потврдио jе раниjе медиjима да jе његов клиjент након доношења првостепеног рjешења изашао из екстрадиционог притвора.
Азербеjџански олигарх je тврдиo да нема никакве везе са убиством двоjице привредника у Москви и да jе руска потjерница расписана за њим производ политичког и економског прогона власти Руске Федерациjе.
Апелациони суд jе у складу са одредбом чл. 19 ст. 2 Закона о међународноj правноj помоћи у кривичним стварима Црне Горе саслушао државног тужиоца у Врховном државном тужилаштву Црне Горе, коjи се изjаснио да су у конкретном случаjу испуњени законски услови за изручење, предвиђени чланом 1 у вези чл. 12 Европске конвенциjе о екстрадициjи и чланом 11 Закона о међународноj правноj помоћи у кривичним стварима, те да чињеница да jе окривљени И.Т. рjешењем МУП-а добио међународну заштиту, односно азил, jесте чињеница о коjоj ће водити рачуна министар правде, сходно члану 22 став 3 истог иакона.
Другостепени суд jе након разматрања првостепеног рjешења, списа предмета Вишег суда и изложеног мишљења државног тужиоца у Врховном државном тужилаштву, пазећи по службеноj дужности на одредбе чл. 417 ЗКП, одлучио да укине рjешење Вишег суда и врати га на поновно одлучивање.
Ово из разлога што рjешење не садржи jасне и ваљане разлоге о одлучним чињеницама, због чега jе неразумљиво и не може се са сигурношћу испитати, па jе морало бити укинуто.
Апелациони суд је образложио да из одређених законских одредби произилази да надлежни суд не одлучуjе о изручењу, већ да рjешењем утврђуjе да ли су испуњене законске претпоставке за изручење и то услови прописани чл. 11, 12 и 13 наведеног закона, па тек уколико нађе да ниjесу испуњени ти услови, дониjеће рjешење коjим се замолница за изручење одбиjа, сходно одредби чл. 19 ст. 1 истог закона.
Стога jе неjасан закључак првостепеног суда да због постоjања рjешења о одобравању азила окривљеном суд треба одбити замолницу за изручење.
