/ Одбор за политички систем, правосуђе и управу

Због смјене Лепосавића споран избор Тужилачког савјета

На сједници Тужилачког савjета, којом је предсjедавао в.д. ВДТ-а Дражен Бурић, саопштено је да по Закону о ПИО ниjесу испуњени услови за констатовање престанка мандата главном специjалном тужиоцу

Због смјене министра правде Владимира Лепосавића, постаје споран и избор једног од чланова Тужилачког савјета, саопштено је јуче на сједници Одбора за политички систем, правосуђе и управу. На одбору је обустављен и даљи поступак избора ВДТ-а, с обзиром да се ступањем на снагу измјена Закона о Државном тужилаштву обустављају сви започети поступци избора челника у тужилаштву. Ово скупштинско радно тијело било је надлежно да обави консултативно саслушање кандидата за ВДТ-а др Александра Ковачевића.

Одбор ће у понедјељак расписати оглас за избор четири члана Тужилачког савјета из реда угледних правника и једног из НВО, у складу са измијењеним Законом о државном тужилаштву.

На јучерашњој сједници Тужилачког савјета који је у мандату до избора новог, којом је предсjедавао в.д. врховног државног тужиоца Дражен Бурић, тумачене су одредбе Закона о државном тужилаштву коjима се прописуjе да државном тужиоцу функциjа престаjе када испуни услове за остваривање права на старосну пензиjу.

Како су навели, да би спријечили штетне последице уколико би овај став прихватили као пуко jезичко тумачење, Тужилачки савjет је мишљења да би његовом примјеном наступила дискриминациjа на основу пола и професиjе, а супротно ратификованим међународним инструментима, коjи имаjу превагу над националним законодавством. Из Савјета подсјећају да jе Уставном суду подниjет предлог за оцjену сагласности ове одредбе Закона о Државном тужилаштву са Уставом и потврђеним међународним уговорима.

– Разматраjући све релевантне чињенице и прописе коjи се односе на остваривање права на старосну пензиjу, Тужилачки савjет jе заузео став да ниjесу испуњени услови да се констатуjе престанак функциjе државним тужитељкама коjе су навршиле 64 године живота и наjмање 15 година стажа осигурања и државним тужиоцима коjи су навршили 61 годину живота и 40 година стажа осигурања. Такође, Тужилачки савjет jе заузео став да ниjесу испуњени услови за престанак функциjе државним тужиоцима ни по основу стажа осигурања са увећаним траjањем – саопштено је након сједнице.

Тужилачки савjет jе циjенио и одредбе коjе прописуjу старосну границу за стицање права на старосну пензиjу осигуранику коме се стаж осигурања рачуна са увећаним траjањем. С тим у вези, Тужилачки савjет jе становишта да ниjесу испуњени услови за констатовање престанка мандата главном специjалном тужиоцу, у смислу одредби чл. 18 у вези са чл. 17 ст. 1 и 2 Закона о ПИО.

Одлука до 20. јула

Сједници Одбора за политички систем, правосуђе и управу присуствовали су и посланици ДФ-а, који су одлучили да до разрјешења политичке кризе не учествују у раду пленума. Предраг Булатовић (ДФ) је казао да ако се разријеши политичка криза и пленум буде радио до 20. јула може бити изабран нови Тужилачки савјет, али се као проблем појављује чињеница да једног члана бира министар правде, што је након смјене Владимира Лепосавића неизвјесно. Момо Копривица (Демократе) појаснио је да Скупштина бира четири члана Тужилачког савјета на предлог одбора који расписује оглас, а рок пријављивања је 10 дана.

Јован Вучуровић (ДФ) је оцијенио да је смјеном министра правде опструирана борба против организованог криминала. Никола Бајчетић (ПзП) сматра да ДПС и даље има моћ и да је ово задњи покушај да се успостави владавина права.

Тужиоци су поручили да оваj састав Тужилачког савjета неће подлећи непримjереним политичким притисцима и неће одустати од наведеног тумачења ове одредбе, jер би то значило поступање супротно когентним ратификованим међународним нормама.

Тужилачки савjет очекуjе да ће, због значаjа овог питања и спречавања наступања неотклоњивих штетних последица, Уставни суд Црне Горе у наjкраћем року оциjенити сагласност одредаба Закона о Државном тужилаштву са Уставом и обуставити примjену спорних законских одредби до коначне одлуке, jер би њихова примjена могла довести до грубог кршења права и начела Европске конвенциjе о људским правима и основним слободама и Устава, те у краjњем до настанка обавезе накнаде материjалне и нематериjалне штете, уз угрожавање угледа Тужилачког савjета и могућег постављања питања његове одговорности.