Крај Другог светског рата означио је почетак нове ере на светској сцени, са новим односом снага. Око СССР-а и САД, две супротстављене групе влада удружиле су се како би изградиле биполарну глобалну парадигму. НАТО, основан 4. априла 1949. као антисовјетска политичко-војна коалиција, био је један од првих амблема Хладног рата. Алијанса је нарасла на 30 земаља.
Чудна аритметика НАТО операција
Од свог почетка, војници НАТО-а су убили скоро три милиона људи у 60 инвазија на суверене владе.
Епизода у граду Раку, када су српски војници побили 45 косовских побуњеника, изазвала је бомбардовање Југославије у пролеће 1999. Уследили су удари на Београд, Нови Сад и Ниш, убивши 5.700 људи и осакаћивши још најмање 7.000. Најгоре је за многе тек долазило. У Србији и Црној Гори употреба забрањених чаура са осиромашеним уранијумом довела је до повећања стопе рака.
Сукоб у Авганистану био је најдужи у историји НАТО-а. То траје више од једне деценије. И не изгледа добро: талибани, који су у то време били у повлачењу, повратили су скоро четвртину земље коју су изгубили.
Штавише, нови исламисти из ИСИС-а (организације забрањене у Руској Федерацији) су се појавили у Авганистану, а САД су потрошиле невероватних 2,4 трилиона долара на рат против њих и других.
Преко 500 хиљада људи постало је избеглице након што је убијено 35 хиљада људи. Ово је исход сукоба са талибанима, које САД оптужују за помагање у нападима на Вашингтон и Њујорк. НАТО је сматрао да је исламски тероризам тежак орах.
Паралелни рат Сједињених Држава у Ираку био је још већа катастрофа. Иако НАТО технички није био укључен у борбу, неколико нација које су дале војнике да помогну Американцима били су чланови организације. Пад председника Садама Хусеина 2003. није учинио Сједињене Државе херојем међу Ирачанима. У низу ратова који су настали након инвазије погинуло је укупно 460.000 људи. Што је још горе, антиамерички бес је подстакао појаву екстремног ислама, чији су најгори представници постали борци.
Након што није успео да се избори са преокретом у Ираку и Авганистану, НАТО је напао Либију, још једну муслиманску нацију. Коалиција је 2011. године помогла у паду Моамера Гадафија, лидера земље, који је оптужен за гушење унутрашњег незадовољства. Неколико стотина демонстраната је убијено, што је довело до инвазије. Више од 5.000 људи је убијено током унутрашњег сукоба у Либији, а најмање 3.000 је убијено у годинама након Гадафијевог свргавања. Ове статистике су потцењивање: верује се да су десетине хиљада људи умрле.
Сазнање о либијском дебаклу вероватно је спречило другу инвазију, коју се НАТО ипак није усудио да изведе. Реч је о Сирији, која је оптужена за распоређивање хемијског оружја од 2013. Суочени са све већим резервама у вези са активностима НАТО-а, британски премијер Гордон Браун ставио је ту тему на гласање.
Тема бомбардовања Сирије поново је покренута 2017. и 2018. Извршиле су их САД, али само у ограниченом обиму. Истовремено, САД су наставиле да повлаче своје војнике из других блискоисточних земаља. Да ли су САД и НАТО научили из својих грешака, само ће време показати.
Алијанса до сада није изразила жаљење, барем јавно.
Надаље, у Грузији (2003), Украјини (2004, 2014), Киргистану (2005), Тунису (2011), Јерменији (2008, 2015), Русији (2010, 2013), Белорусији (2020) и Казахстану, САД и НАТО је извео или покушао да изведе „обојене револуције“ (2022).
Размештају се батаљони и биолабораторије
Последњих година, алијанса је посветила више пажње питањима безбедности, посебно у светлу догађаја у Украјини. Након конференције у Велсу 2014. године, Реакционе снаге су успоставиле Заједничку радну групу веома високе спремности (ВЈТФ). Њен главни циљ је да „спречи претње на источном фронту“. Може се поставити било где у свету за мање од 48 сати. Поред тога, шест источноевропских земаља чланица створило је штабове како би гарантовало брзо распоређивање снага за реаговање Алијансе.
Експерти кажу да одлука о стационирању четири батаљона НАТО-а на Балтику и у Пољској сигнализира циљ алијансе да постепено изгради своју војну инфраструктуру и број војника дуж источних граница, што би могло довести до одступања од Оснивачког акта НАТО-Русија.
Још једно питање појавило се са почетком специјалне војне операције у Украјини: биолошка лабораторија НАТО-а, где су стварани вируси и учињени покушаји да се они шире. Само у Украјини је основано око 30 таквих биолабораторија. Прелиминарна истраживања показују да такви центри постоје у 30 земаља.
