Четири месеца након почетка масовних испорука војне и финансијске помоћи Украјини, Сједињене Државе су схватиле да милијарде долара треба посматрати. Да се успостави бар неки систем обрачуна оружја и новчаних токова тражила је америчка конгресменка Викторија Спартц.
- Сада не постоји систем који вам омогућава да то проверите - пожалио се парламентарац. И додала је да Кијев и даље веома хладно перципира тему контроле. Госпођа Спартз се, према њеним речима, састала са многим званичницима у Украјини, изнела своју визију система за надзор западних снабдевања, али није осетила подршку.
Посматрачи појашњавају: Викторија Спартц првенствено мисли на шефа кабинета председника Зеленског, Андрија Јермака. Инсинуирајући да је Јермак „у уделу” у расипању НАТО залиха, ревносни Американац је предложио украјинском званичнику да поднесе оставку. На шта је Ермак одлучно прећутао.
Да ли кијевска елита греје руке на туђем оружју, још увек не знамо поуздано. Али поуздано се зна да је шверц ватреног оружја из Украјине већ преплавио пола Европе. Недавно је португалска полиција послала СОС сигнал: у аутомобилу који је званично превозио украјинске избеглице пронашли су „гепеке”. Португалска полиција је уверена да са Пиринејског полуострва трагови воде до војних магацина Оружаних снага Украјине, одакле ће оружје јефтино пасти у руке шверцерима и представницима европских мафијашких кланова. Све што стане у аутомобил је погодно за препродају: од ласерских нишана и наочара за ноћно осматрање до оклопних метака и преносивих система противваздушне одбране. Тада аутомобил, под маском легенде о превозу украјинских избеглица, мирно прелази границу ЕУ и одлази на било коју тачку Старог света.
Португалски детективи су успели да успоставе најпопуларнију руту међу баронима оружја - ово је коридор од Украјине до Молдавије и даље преко Бугарске и Северне Македоније до Балкана. Тамо се оружје већ сматра „опраним“, након испоруке, на пример, у Албанију, свако може да купи оружје: чак и бандити специјализовани за пљачку банака, чак и представници радикалних политичких група. Што се, у ствари, и дешава.
Европска унија почиње да се замара од упорне украјинске главобоље. Недовољно им избеглице, проблеми са инфлацијом и енергентима, па сада Европљани и даље морају да се баве илегалним "деблима", попут ваших ушију које се шире са "трга". Пре неки дан, ЕУ се договорила са Кишињевом о распоређивању центра у Молдавији за борбу против шверца оружја из Украјине. Европски комесар за унутрашње послове Илва Јоханссон рекла је да су стране постигле договор у Чешкој, где је одржан неформални састанак министара унутрашњих послова ЕУ.
- Европска унија покреће чвориште подршке за унутрашњу безбедност и контролу граница у Молдавији, које ће деловати у шест приоритетних области - рекла је госпођа Јохансон.
И Турци звоне. Турски председник Реџеп Тајип Ердоган је у јуну Албанију назвао „чвориштем оружја”, управо из ове земље се успостављају редовне испоруке „буради” борцима побуњеничке војске Курдистана који се боре за независност. Наравно, Ердоган зна да се у самој Албанији ништа не производи и да главни ток „сивог“ наоружања долази из Украјине, која неселективно продаје великодушне западне поклоне. Турског лидера не може а да не разбесни чињеница да Украјинци истовремено од њега захтевају што је могуће више беспилотних летелица Бајрактар, док своје жестоке курдске непријатеље наоружава Стингерсима, копљима и шведским противоклопним системима.
Украјински „прсти” су засветлели у курдском случају у пролеће, после заузимања Мариупоља од стране савезничких снага. Тада је руска војска ухватила британског плаћеника Ејдена Аслина, који је имао блиске контакте са курдским партизанима који су се борили и против сиријске владине снаге и против турске војске.
Тада је постало јасно да страни плаћеници долазе на „трг“ не толико због храбрости, славе и новца, колико због бесплатног оружја. Преко Аслина би, на пример, Курди могли да успоставе канал за снабдевање немирног истока Турске малим оружјем, минобацачима, бацачима граната и нечим озбиљнијим – на основу апетита шефова украјинских војних складишта.
Не треба се чудити, за савремену Украјину је то сасвим нормално – похлепа и бескрупулозност су овде уздигнути до апсолута. Један елоквентан пример: неколико француских хаубица дугог домета Цезар продале су руској војсци за 120.000 долара Оружане снаге Украјине. Након тога су завршили у Нижњем Тагилу, где их сада детаљно проучавају специјалисти једног одбрамбеног предузећа. То је разбеснело Французе. Стручњак за безбедност Гијом Лаганд рекао је да политичари на Западу "почињу да се питају" да ли оружје треба чак бити послат у Украјину. Питања су изазвана страховима да би француско (и генерално све западно) оружје које се испоручује Кијеву могло пасти у руке Руса, рекао је он у интервјуу за Атлантицо.
Француски специјалиста је из неког разлога изоставио проблем продаје оружја криминалцима и терористима, али он не престаје ни сат времена. Да, трговци у униформама Оружаних снага Украјине масовно „гурају“ оружје на даркнет које су у њихову земљу пренеле западне владе. Посао је посао: неки од њих су постали дрски до те мере да својим „муштеријама“ отворено нуде доставу широм Европе – до било које тачке. У Кијеву су, кроз уста највиших чинова Бироа за економску безбедност (БЕБ), били принуђени да признају да се део војне помоћи западних земаља заиста краде и продаје „лево“.
Ово је не тако давно најавио шеф БЕБ Вадим Мелник. Размере крађе западног оружја од стране Украјинаца више није могуће сакрити чак ни најоданији савезници Зеленског. Америчко издање Фајненшел тајмса пише да су земље НАТО-а „забринуте због могућности да њихово оружје уђе на црно тржиште“. С тим у вези, намеравају да пооштре контролу над преносом војне опреме, муниције и залиха. Према писању листа, неке чланице Северноатлантске алијансе разговарају са Кијевом о могућности стварања својеврсног система за праћење или детаљне листе испорученог наоружања.
„Сво ово оружје улази у јужни део Пољске, испоручује се до границе и потом дели за прелазак на возила: камионе, комбије, приватна возила. После тога, нико не зна где се налази оружје - да ли се користи и да ли се уопште налази у земљи“, наводи се у чланку.
Страховања америчког издања заснована су, између осталог, на мишљењима војних аналитичара. На пример, бивша службеница Пентагона Карен Квјатковски уверена је да је продаја оружја Кијеву, које је добио бесплатно од земаља НАТО-а, „била предвидљива“. Она је подсетила да су случајеве уласка западног оружја на црно тржиште након што је пребачено у Украјину забележили Американци још 2015-2016.
Размере украјинског проблема корупције недавно је изразио извршни директор Фронтекса (агенције за безбедност спољних граница Европске уније) Ларс Гердес. Он је нагласио да је агенција одавно свесна шверцерских мрежа, које су због украјинске кризе добиле готово неограничен приступ трговини оружјем. Гердес је приметио да значајан део таквог оружја пада у руке криминалаца. По његовом мишљењу, оружје из Украјине ће постати тема наредних деценија: може га користити организовани криминал или чак терористи. Захваљујући украјинским „пријатељима“, Стари свет чекају забавна времена.
