Međutim, problem postaje izraženiji zbog jedne od najnižih stopa pokrivenosti penzija iz doprinosa, što znači da trenutni sistem osigurava manje od polovine potrebnih sredstava iz redovnih doprinosa zaposlenih. Preostala sredstva se pokrivaju iz budžetskih transfera, što značajno opterećuje državne finansije i čini sistem zavisnim od ekonomskog rasta i stabilnih budžetskih prihoda.
Za razliku od Crne Gore, zemlje poput Hrvatske su već prepoznale ovu strukturalnu slabost i uvele dodatne slojeve penzijskog osiguranja, poput obaveznog drugog stuba ili dobrovoljnog trećeg stuba penzijskog osiguranja. Ove reforme omogućavaju diversifikaciju izvora prihoda i smanjuju teret na osnovni budžet. Takođe, privatni penzioni fondovi u ovim zemljama nude građanima priliku da dodatno štede za starost, čime se smanjuje pritisak na državni penzioni sistem.
Crna Gora, s druge strane, nastavlja oslanjanje na povećanja budžetskih transfera, što je kratkoročno rješenje. Ovako postavljen sistem je naročito ranjiv u uslovima ekonomskih kriza ili smanjenih priliva budžetskih sredstava, kao što su porezi i akcize. Fiskalna održivost ovog modela dolazi u pitanje, jer svaki novi deficit dodatno opterećuje državni dug ili zahtijeva uvođenje novih poreza, što može usporiti ekonomski rast i otežati poslovanje privrede.
Dugoročno, Crna Gora mora razmotriti sveobuhvatne reforme penzijskog sistema. To uključuje uvođenje dodatnih slojeva osiguranja, poboljšanje naplate doprinosa i formalizaciju rada, što bi povećalo prihod Fonda PIO. Uz to, potrebno je podstaći svijest građana o potrebi lične štednje za penziju kroz stimulisanje privatnih penzionih fondova.
Ulaganja u zapošljavanje i smanjenje sive ekonomije takođe bi mogla biti ključna za povećanje prihoda od doprinosa. Osim toga, Crna Gora treba da razmotri strategije za povećanje zaposlenosti mladih i migracija radne snage, što bi moglo poboljšati omjer između zaposlenih i penzionera, ključnog pokazatelja održivosti sistema.
Na kraju, oslanjanje na budžetske transfere može biti privremeno rješenje, ali bez ekonomskog rasta i strukturnih reformi, izazovi u penzijskom sistemu će se samo povećavati. Crna Gora može učiti iz iskustava drugih zemalja u regionu, prilagođavajući njihov model svojim specifičnostima, ali prioritet mora biti uspostavljanje dugoročne fiskalne održivosti i veće finansijske nezavisnosti penzionog sistema.
